ПОПИНЕ ЦИКЛИЧНЕ СТРУКТУРЕ (Политика)

Београд, 11.07.2008. године
Научна монографија „Студије о поетици Васка Попе” Весне Цидилко, иако стиже са невероватних десет година закашњења на српски језик, представља иновативно, методолошки и научно терминолошки веома корисну и до сада у нашој средини недовољно познату врсту истраживања Попиног песничког опуса. Весна Цидилко, наш истакнути слависта са Хумболтовог универзитета у Берлину, ову је студију објавила на немачком језику 1987. године под називом „Студиен зур Поетик Васцо Попас”. Била је то њена докторска дисертација и у том тренутку једина научна студија у свету о поетици Васка Попе.
Истоимену књигу Цидилко је превела на српски језик и већ десет година у сплету различитих издавачких непогода чекала публиковање. Но, иако тек сада стиже пред нашу читалачку публику и стручну јавност, ова студија представља веома важан допринос тумачењу опуса Васка Попе, али и у методолошком смислу добар путоказ за нова, слична структуралистичка тумачења модерних и савремених песника.
Цидилко је истраживање поетике песничких циклуса усмерила на формално-структуралистичке и стилистичке аспекте Попиног песништва. Посебна пажња је посвећена анализи строфичких структура, реторичких фигура и њиховој улози у конституисању већих цикличних целина. На крају књиге у прилогу су објављене и табеле строфичких структура у целокупном делу, циклусима и збиркама.
С друге стране, проблем конструкције песничког циклуса се посматра и са тематско-мотивског аспекта. Том другом аспекту истраживања је посвећено, ипак, мање пажње због обима претходних структуралистичких испитивања. Међутим, у Попином песничком опусу изучавање вантекстовног контекста на основу културно-историјске традиције, духовне климе времена и кроз однос према митологији, фолклору и народној књижевности један је од најважнијих аспеката принципа циклизације. Сада је, по први пут у критичкој и научној литератури, указано на утицај барокне књижевности и културе на Попину поезију. Цидилко налази бројне сличности између космолошких представа Гаврила Стефановића Венцловића у чијој основи је схватање макрокосмоса као темеља слике света идентичне Попиним представама.
Попа и Венцловић, према ауторки, човека, његово рођење, живот и смрт условљавају догађајима у макрокосмосу. Тиме оба песника човека представљају као слику космичког, света за себе и у себи. Барокни елементи се откривају и у паралелности космичког поретка ствари и анатомске структуре човека. Цидилко тврди да постоје: „Аналогије између структуре космоса и анатомске грађе људског тела, што се код Попе манифестује у иновацијама текстовних структура у којима делови човечјег тела постају агирајући носиоци радње и космичких релација.”
У низу ових инвентивних и, за будуће истраживаче, веома подстицајних сазнања недостаје нам детаљније проучавање Настасијевићевих и Попиних цикличних структура. Анализом појединачних песама, циклуса и збирки на основу композицијских, структурних и садржајно-тематских карактеристика показано је да је циклична структура основа Попине поетике. Тектонику Попиних циклуса Цидилко открива као централни интегративни фактор који свих седам песничких књига обједињује кроз сложене тематско-мотивске, формалне и семантичке везе. На крају студије истражен је и утицај народне књижевности и фолклора на Попину поезију са формално-стилистичког и мотивско-тематског аспекта.
Студије о поетици Васка Попе Весне Цидилко су неопходна литература за све нове проучаваоце Попине вишеструко инспиративне поезије јер интересовање за овога песника траје подједнако као и када је његово дело настајало.
Аутор: СВЕТЛАНА ШЕАТОВИЋ ДИМИТРИЈЕВИЋ