Представљање другог издања ПОЛИТИЧКОГ ГРОБЉА и програмa обележавања Дана Гласника

У Библиотеци града Београда у четвртак, 12. августа, представљено је друго издање Гласникове најпродаваније књиге – Политичко гробље Славољуба Ђукића, као и програм обележавања Дана ЈП Службени гласник, на дан када је 1813. изашао први број Новина сербских.

„Гласник настоји да буде један од стубова српске културе и зато се враћа традицији, а она потиче још од првог броја Новина сербских Димитрија Давидовића с почетка 19. века“, истакао је том приликом директор Гласника Слободан Гавриловић. Он је нагласио да је програм предузећа знатно шири од штампања закона и скупштинских одлука и подсетио да је у Службеним новинама у 19. веку било сваковрсних текстова – тада је то био један од ретких медија који је штампао различите прилоге, од песама Јована Дучића до бројева Забавника у избеглиштву на Крфу, а ту је чак први пут објављена Плава гробница Милутина Бојића.
„Стотине наших књижевника, научника и новинара сарађивало је са Службеним новинама и то је она традиција коју желимо да наставимо“, рекао је Гавриловић.

Мада је најпродаваније издање у протеклих годину дана било Измене и допуне Закона о безбедности саобраћаја, веома добре тираже постигли су и многи наслови из стручних и књижевних едиција које је покренуо Гласник. Међу њима је најтраженије било Ђукићево Политичко гробље, из едиције Сведоци епохе, чије је друго издање представљено на конференцији за новинаре.
„У тој књизи има страсти, али нема мржње ни једа. Изворним језиком, кратком и јасном реченицом аутор започиње текст као аутобиографију, а затим ниже бриљантне портрете значајних личности, записе о такозваним малим људима, сведочења о битним догађајима“, рекао је Гавриловић. Он је оценио да ће ова књига бити незаобилазна за све које занима период од 1945. до 2000. године, са мноштвом детаља које је Ђукић уочио истраживачким оком и описао бритким пером.
Ветеран српског новинарства Ђукић изјавио је да када поново чита ову књигу, сада нешто допуњену, на око 650 страница, „готово не може да верује шта је све прошао“.
„У јавни живот сам ушао са 14 година, када сам присуствовао вешању Стевана Филиповића. У новинарству сам од 1949. Заиста сам имао шта да испричам. Био је то буран живот кроз доба Јосипа Броза и Слободана Милошевића. Извештавао сам са свих партијских конгреса, али и са првог Сабора у Гучи“.
Ђукић је рекао да су му у стварању ове књиге помогле белешке које је започео пре 40 година, кратки, али свакодневни записи о људима, сусретима.
„Памћење је варљиво, а забележено остаје. Некад се и сам згранем шта све тамо налазим“, рекао је он, истичући да ипак није историчар него хроничар и да би књига могла да има поднаслов Лична историја.
Гавриловић је најавио да ће Дан Службеног гласника у самој кући бити обележен скромно, доделом награда за 70 запослених, најбољих професионалаца у својим областима – од коректора и штампара до преводилаца. Уз напомену да су преводиоци код нас доста запостављени, он је додао да Гласник годишње објави 20 до 30 преведених наслова, озбиљних студија и енциклопедија, посебно водећи рачуна о лепоти и чистоти језика.
Гавриловић је нагласио да Гласник као друштвено одговорна компанија учествује у акцијама солидарног типа, годишње издваја седам до осам милиона динара за културно-просветне програме и стипендира осам до 12 младих стручњака на магистарским и докторским студијама.