Ваша корпа

Имате 0 производ(а) у корпи

У Клубу – књижари – галерији Гласник у уторак 31. августа представљена је прва прозна књига афирмисаног песника Радомана Кањевца Човек у сенци,

У Клубу – књижари – галерији Гласник у уторак 31. августа представљена је прва прозна књига афирмисаног песника Радомана Кањевца Човек у сенци, о којој су, поред аутора, говорили њен уредник Петар Арбутина и Гордана Милосављевић Стојановић.

Рецензент Кањевчеве прве песничке књиге (1995) био је академик Матија Бећковић, који ју је дефинисао као „лирску аутобиографију“ уз напомену да „његови стихови сами себе препоручују.“ Уследило је седам књига поезије да би сада Службени гласник, у колекцији Складиште резервисаној за сладокусце лепе речи и у графичкој опреми професора Растка Ћирића, штампао књигу у којој су песникови утисци, белешке и записи о књижевности, наградама, критичарима, власти, слободи, времену, људима, народу, завичају, путовању, градовима... Белешке и записи које је песник, различитим поводима, забележио током протеклих 20 година су „укоричена тајна“ за постепено откривање и многима ће звучати као су данас написане јер се баве областима духа а не материјалном стварношћу.

Уредник Петар Арбутина је књигу означио као „субјективизирану повест једног времена“ и признао да му је, иако мала по обиму, задала пуно муке за уређивање јер су то дела која се стално дописују, мењају и никада не завршавају. Он је препоручио читаоцима да је држе крај себе и стално ишчитавају јер не морају да читају од почетка већ тамо где је отворе пошто је сваки текст, не дужи од два-три пасуса, засебна целина. „То су микро есеји“, рекао је Арбутина и сваки је писан са позиције духа а не рација и зато се може препознати лик аутора у свој његовој комплексности.

Аутор се пожалио да му је највише посла задао одабир записа јер је морао имати у виду да ће их читати странци које не познаје и не зна шта би их занимало. „Овом књигом подвлачим танку линију испод свог досадашњег опуса“, констатовао је Кањевац и нагласио да ће она можда представљати мало жанровско изненађење за читаоце његове поезије, али да није велика промена у односу на његове раније књиге, „јер су то ипак, пре свега, записи једног песника.“