Представљање књиге ЦРКВА У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ

Књига есеја професора Православног богословског факултета Радована Биговића Црква у савременом свету, у издању Службеног гласника, представљена је у уторак, 28.септембра, у препуној сали Коларчеве задужбине.

Рецензент књиге професор Давор Џалто истакао је да књига „доноси и потенцира неке нове теме, или теме које нису биле подробне за дискусију“. „Књига се бави темама које су већ биле отворене, али нису биле у фокусу и дискутује их на нов начин“, оценио је он и додао да је књига подељена на 20 поглавља. Џалто је констатовао да Биговић цитира ауторе савремене и теолошке мисли који се односе на православље, нацију, државу. „Чини се да је намера аутора да се отвори дискусија и представе проблеми“, рекао је Џалто.
Професор Дарко Танасковић је навео да Биговић у књизи представља проблеме Цркве и света. Према његовим речима, у књизи су отворена најактуелнија питања друштва и Цркве. „Дијалог за којим Биговић има потребу је тежак и захтеван, али представља једини пут којим људи могу да дођу једни до других“, рекао је Танасковић и додао да је Црква у савременом свету наставак Биговићевог дела Црква и друштво. „Ову књигу увек треба имати крај себе и често је консултовати када смо у дилеми“, закључио је Танасковић.
Академик Владета Јеротић осврнуо се на последња поглавља књиге која се баве биоетиком, али је пажњу посветио и почетним есејима у којима Биговић говори о вери и Цркви. Не слажући се у потпуности с Биговићевим оспоравањем сентенце „веруј и не истражуј“, Јеротић је указао да постоје „разреди“ верујућих и да су различити људи на различитом степену духовног сазнања. Према његовим речима, тешко је схватити свето тројство које православље чини једном од најсложенијих, али и најузвишенијих религија. „Православље је неприродно јер је натприродно, а вера је старија од нације и народа“, рекао је Јеротић.
Књига професора Биговића важна је управо зато што разматра нека од најсложенијих питања, отварајући простор за дијалог . У књизи се промишља однос Цркве и демократије, нације, пословне етике, корупције, европских интеграција, грађанског друштва, екологије, сајбер културе и науке, екуменизма, све до генетског инжењеринга, вештачке оплодње, еутаназије, трансплантације и абортуса. Биговић је истакао да се, немилим сплетом друштвено-историјских околности које су нас пратиле, нашао пред тим питањима која су и верујући и неверујући најчешће постављали Црквеним оцима. Црква је често остајала верна традиционализму који није у духу времена, па су и критике на њен рачун бивале оправдане. Према речима аутора, само слободан човек отвореног духа истински је хришћанин и припадник православне вере.
„Вера је стил живота, а не један његов део“, написао је Биговић у књизи Црква у савременом свету.