Представљање књиге ДЕТИЊСТВО НАРОДА

Остајући доследно привржен мисији да објављује дела великана српских хуманистичких наука, отимајући их тако од заборава, Гласник је уторак, 14. децембар, посветио представљању књиге проф. др Војина Матића (1911–1999) Детињство народа, у којој су његови одабрани текстови према избору др Бојана Јовановића.

Најпре су по подне у Клубу – књижари – галерији Гласник о том делу говорили приређивач др Бојан Јовановић и уредник Бранко Кукић.

Кукић је изразио задовољство што се у едицији коју он уређује појавило тако важно дело научника који је допринео утемељењу наше психологије, психијатрије и психотерапије, њиховом осавремењивању и развоју до светског нивоа. Према његовој оцени, Матићев изузетан значај огледа се „у резултатима који су с палеопсихолошког теоријског становишта осветлили митску прошлост“. „Имајући у виду релевантност тих резултата, могло би се рећи да је Матићево дело, после проучавања балканских психичких типова Јована Цвијића и синтетичке карактерологије Југословена Владимира Дворниковића, једно од најдубљих и најозбиљнијих психолошких проучавања традиције укорењене у давном културном искуству“, истакао је Кукић.
Он је одао признање Јовановићу, који важи за највећег живог српског антрополога, на идеји да из четири Матићеве књиге посвећене палеопсихолошким истраживањима начини овај избор.

Јовановић је, говорећи о Матићевом научном раду на плану психијатрије и психоанализе, подсетио да су га још током специјалистичких студија занимали антрополошки феномени, али се окренуо тој области тек пошто је затворено психолошко саветовалиште за младе, које је Матић основао 1951, да би десет година доцније режим прогласио да је оно непотребно.

„Међу нашим истраживачима културе веома је мало оних чија су тумачења заснована на сопственим идејним, односно теоријским претпоставкама, а том малобројном кругу аутора припада проф. Матић“, констатовао је Јовановић. „Овај избор из Матићевих књига омогућава ново читање његових палеопсихолошких радова и тумачења уметничког и књижевног стваралаштва, јер је упознавање далеке културне прошлости један од битних услова за остварење нашег највећег задатка – потребе да упознамо себе“.

Јовановић је упозорио да Матићеви савременици нису у потпуности разумели вредност његовог доприноса теорији митологије, кроз психоаналитички приступ, што је данас у потпуности прихваћено и зато младе нараштаје научника треба подсетити на Матићеве радове који су били визионарски.

Разговор посвећен књизи проф. Матића увече је одржан и у малој сали Задужбине Илије М. Коларца, уз учешће проф. др Ксеније Кондић, проф. др Жарка Требјешанина, Раше Попова и др Јовановића.