Представљање књиге ЈЕВРЕЈИ И СРБИ У ЈАСЕНОВЦУ

На Међународни дан сећања на жртве холокауста, у среду 27. јануара у малој сали Коларчеве задужбине представљена је књига Јевреји и Срби у Јасеновцу Јаше Алмулија.
Представљање књиге било је део званичног програма Министарства за рад и социјалну политику, којим је, у сарадњи са Гласником и Коларчевом задужбином, обележен овај датум.
О књизи су говорили сарадник Института за савремену историју Милан Кољанин, продекан Правног факултета у Београду Жика Бујуклић, кустос Музеја жртава геноцида Јован Мирковић и уредник књиге Илија Вујачић.
Говорећи о аутору, Вујачић је рекао да је Алмули рођен у породици српских Јевреја и да је по завршетку Другог светског рата постао новинар.
„Јаша Алмули је, између осталог, био и уредник у Танјугу, спољнополитички коментатор Борбе, дописник из Рио де Жанеира и Вашингтона, али се поред новинарског посла бавио и истраживањем страдања Јевреја у бившј Југославији. Он је интервјуисао 170 преживелих логораша из бивше Југославије и Грчке и до сада је већ објавио две књиге на основу тог материјала. Ово је трећа у којој су објављени разговори с девет јеврејских и шест српских заточеника Јасеновца, који су се избавили смелим и драматичним бекствима“, навео је Вујачић.
Исповести људи с којима је Алмули разговарао јесу сведочанства о најсвирепијим убиствима и мучењима која су лично видели и доживели.  У првом делу књиге сакупљена су истраживања о страдању Јевреја у Независној Држави Хрватској, други део доноси сведочанства, трећи је посвећен улози римокатоличке цркве у геноциду, а четврти обухвата нека још увек спорна питања, као што је – колики је број жртава у Јасеновцу.
Кољанин је скренуо пажњу на то да је аутор коришћењем упоредних података показао да је НДХ била једини сателит нацистичке Немачке који је своје Јевреје убијао „сопственим рукама на сопственом тлу“.
Приказујући место где је убијено више од 30.000 Јевреја у НДХ, књига обавештава читаоце и о томе када је то почело да се дешава. Алмули је узроке прогона Срба у НДХ нашао и у ватиканској политици потискивања тзв. православне шизме с Балкана, као и у историјски наталоженом незадовољству хрватског племства и зависти хрватских кметова због повлашћеног положаја српских слободних сељака – ратника у Војној крајини.
Алмули у овој књизи анализира и одговорност Ватикана, загребачког надбискупа Алојзија Степинца и римокатоличке цркве у Хрватској.  Он покушава да осветли и лик контроверзног папе Пија XИИ, антисрпство Степинца, учешће римокатоличких свештеника у усташкој власти, али и бекство  Анте Павелића и осталих усташких главешина „пацовским каналима“ које су створили Ватикан и римокатоличка црква.
Књига такође садржи и целокупну преписку аутора с почившим српским патријархом Павлом, поводом ружења јеврејских заточеника у Јасеновцу, које је он назвао „изнуђеним“ или „фалсификованим“.