Представљање књиге КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА И АНШЛУС АУСТРИЈЕ 1938

Књига Краљевина Југославија и аншлус Аустрије 1938 Срђана Мићића, представљена је у четвртак, 16. децембра, у Клубу – књижари – галерији Гласник.
О књизи су говорили доценти Филозофског факултета у Београду др Мира Радојевић и др Милош Ковић, као и др Ранка Гашић, виши научни сарадник Института за савремену историју и аутор.

Представник за медије Гласника Гордана Милосављевић Стојановић је казала да је едиција Студије, у којој је објављена дебитантска књига ,,нове наде“ српске историографије, установљена под слоганом ,,Глас будућности“ како би се у њој штампале студије младих научника.
Гашићева је истакла да је реч о веома значајној књизи јер се бави догађајем који је имао судбоносне последице за судбину Европе, а посебно на Југославију уочи Другог светског рата.

,,Краљевина Југославија била је у раскораку између политичког и економског интереса, између геополитичких чинилаца који су је усмеравали ка тесним везама са средњом Европом и интереса очувања независности, што је у међуратном периоду зависило од стабилности Версајског система“, указала је Гашићева која је била и један од рецензената студије.

Она се посебно осврнула на појам ,,привредног простора“ који је Немачка са Аустријом промовисала још у XIX веку мислећи при томе на југоисточну Европу у време када је Велика Британија створила своје прекоморско колонијално царство. Гашићева је упозорила да се прича о немачкој зони утицаја у Европи поново јавља откако је пао Берлински зид и зато је и тема аншлуса Аустрије поново веома актуелна.

Према њеним речима, својеврсна кулминација и расплет ових сложених околности достигли су врхунац крајем 1937. и почетком 1938. године, у времену у коме су обављене све неопходне припреме за прикључење аустријске државе новом немачком царству.

Различитост погледа, њихова еволуција и формирање нових или потврђивање старих ставова, предмет су Мићићевих истраживања, нагласила је Радојевићева која је била Мићићев ментор док је писао дипломски рад из кога је настала књига. Према њеној оцени, аутор је све време имао на уму колико су на степен интересовања за аустријско питање и формирање ставова утицале политичка опредељеност и национално-верска припадност.

За њу је драгоцено што је аутор истраживао писање новина у време аншлуса и тако је књига обогаћена анализом медијске слике о припремама, спровођењу и последицама присаједињења Аустрије Хитлеровом Трећем рајху.

Ковић је поздравио Мићића као колегу који је са првим радом показао изузетне способности за синтетизовање сакупљених информација и веома њихову добру презентацију у најбољој традицији српске историографије. За Ковића је веома битно што су у књизи демистификоване неке илузије да Аустрија није желела да буде прикључена Немачкој када се она њој ,,понудила“ одмах после завршетка Првог светског рата, а ни Краљевина СХС није до аншлуса била свесна опасности која јој прети уколико се формира велика немачка заједница чија ће доктрина бити „јуриш на Исток“.