Представљање књиге ОДБОР ЗА ОДБРАНУ СЛОБОДЕ МИСЛИ И ИЗРАЖАВАЊА

У малој сали Коларчеве задужбине у петак 5. марта представљена је књига Одбор за одбрану слободе мисли и изражавањa коју је приредио Коста Чавошки.

Представљању књиге присусутвовали су многи угледни интелектуалци који су некад били део Одбора или су пратили његов рад, а о књизи су говорили академик Добрица Ћосић, др Коста Чавошки, др Илија Радуловић, др Младен Лазић и др Гојко Тешић.

Коста Чавошки је подсетио да је повод за оснивање Одбора било својевремено изрицање осмогодишње затворске казне Војиславу Шешељу у Сарајеву и суђење „београдској шесторки“, али и на то да је Одбор за кратко време окупио чак 13 академика.

Добрица Ћосић је истакао да је књига намењена млађим нараштајима, који не знају много о борби српских интелектуалаца против титоистичког империјализма, а у одбрану људских права и демократије.

„Ова књига има за циљ да чињеницама и истинама о борби српске демократске интелигенције против титоизма допринесе развијању националне самосвести у српском друштву данас“, нагласио је он.

Ћосић је такође оценио да је однос савременика према улози антититоистичке опозиције, која је припремила рушење титоистичког поретка и режима Слободана Милошевића, заснован на пропаганди западњачког антикомунизма и његовим империјалистичким циљевима.

„Српска јавност се дезинформише о својој прошлости, док се Србија духовно колонизује да би се добровољно ставила у службу новог империјализма и вазалства владарима света“, рекао је Ћосић.

Гојко Тешић је подвукао да је ова књига Свето писмо српске демократије: „Интелектуалци који су били део Одбора били су светлост демократије на простору бивше Југославије. Ова књига је стога част за Србију и требало би је превести и на енглески језик, како би могли да је читају и широм Европе“.

Књига Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања сачињена је од докумената – програмских текстова, писама, протеста Одбора за одбрану слободе мисли и изражавања, основаног у Београду 1984, који је престао са активношћу крајем 1989. године. Чинили су га академици, универзитетски професори, књижевници, сликари, научни радници... Сабрана документарна грађа у књизи сведочи о њиховој борби за људска и грађанска права, за радикалне демократске промене Титове Југославије, за плуралистичко и просвећено друштво и правну државу.

У оснивачком акту Одбора, између осталог, пише: „Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања представља слободну заједницу културних, научних и јавних радника, спремних да јавно бране слободу мишљења и изражавања. Одбор то чини у вери да слобода мисли, као темељно људско право, представља један од битних услова свих других слобода и права, израз људског достојанства, које се испољава и сагласношћу између мисли и јавне речи, између јавне речи и људског дела.“