Ваша корпа

Имате 0 производ(а) у корпи

  • Вести
  • Представљен нови број часописа о театру, филму и телевизији (Данас, Култура

Представљен нови број часописа о театру, филму и телевизији (Данас, Култура

chevron lines
24.05.2011 9:25

Јубиларни десети ТФТ Београд - Нови, односно 10. јубиларни број часописа „ТФТ“ о театру, филму и телевизији представљен је у Књижари-галерији „Гласник“. Овај часопис недавно је добио награду на Сајму књига у Сарајеву, где је проглашен за најбољи часопис ове врсте у региону. Уредник ТФТ-а Слободан Шуљагић истакао је да треба честитати читалачкој публици и јавности која подржава овај часопис. „Изненадила нас је награда, али нам је и пријала, јер се то десило на једном угледном Сајму књига у Сарајеву, у околностима где нико одавде нема никакав утицај. Досад смо имали само три извршна уредника часописа: Наташу Марковић, Мају Живковић и Марка Крстића, човека за сваку комуникацију, врло искусног у издаваштву и креативног, односно, човека који врло добро зна посао издаваштва. Чланови уредништва Жанко Томић и Саша Радивојевић обавили су лавовски део посла. Драго ми је што идемо ка 11. броју часописа. Људи који су око ТФТ-а везани су за драмску уметност и обухватају све ствараоце у драмском простору, као и читаоце. Наши гласници су глумци који преносе поруку“, објаснио је Слободан Шуљагић. Извршни уредник часописа „ТФТ“ Марко Крстић изразио је велико задовољство што је део тима, односно екипе која прави овај врло интересантан часопис. „Снага овог часописа лежи у једној озбиљној анализи филмске уметности. Кључни елемент је да се не бавимо само дневним стварима, већ занимљивим анализама. Надам се да ћемо и даље одлично сарађивати и да ће и даље бити овако добрих идеја“, изјавио је Марко Крстић. У овом броју ТФТ читаоци могу пронаћи занимљив текст Бранке Оташевић „Прошлост у причи“ као и текст Зорана Пановића о Спилберговом „ванземаљцу“, затим текст Драгана Јовићевића „Сапунице од крви“, Маше Стокић „Магија немогућег“ и Предрага Перишића „У раљама комедије“. Аутор: С. Бујишић

Јубиларни десети ТФТ

Београд - Нови, односно 10. јубиларни број часописа „ТФТ“ о театру, филму и телевизији представљен је у Књижари-галерији „Гласник“. Овај часопис недавно је добио награду на Сајму књига у Сарајеву, где је проглашен за најбољи часопис ове врсте у региону.

Уредник ТФТ-а Слободан Шуљагић истакао је да треба честитати читалачкој публици и јавности која подржава овај часопис. „Изненадила нас је награда, али нам је и пријала, јер се то десило на једном угледном Сајму књига у Сарајеву, у околностима где нико одавде нема никакав утицај. Досад смо имали само три извршна уредника часописа: Наташу Марковић, Мају Живковић и Марка Крстића, човека за сваку комуникацију, врло искусног у издаваштву и креативног, односно, човека који врло добро зна посао издаваштва. Чланови уредништва Жанко Томић и Саша Радивојевић обавили су лавовски део посла. Драго ми је што идемо ка 11. броју часописа. Људи који су око ТФТ-а везани су за драмску уметност и обухватају све ствараоце у драмском простору, као и читаоце. Наши гласници су глумци који преносе поруку“, објаснио је Слободан Шуљагић.

Извршни уредник часописа „ТФТ“ Марко Крстић изразио је велико задовољство што је део тима, односно екипе која прави овај врло интересантан часопис. „Снага овог часописа лежи у једној озбиљној анализи филмске уметности. Кључни елемент је да се не бавимо само дневним стварима, већ занимљивим анализама. Надам се да ћемо и даље одлично сарађивати и да ће и даље бити овако добрих идеја“, изјавио је Марко Крстић.

У овом броју ТФТ читаоци могу пронаћи занимљив текст Бранке Оташевић „Прошлост у причи“ као и текст Зорана Пановића о Спилберговом „ванземаљцу“, затим текст Драгана Јовићевића „Сапунице од крви“, Маше Стокић „Магија немогућег“ и Предрага Перишића „У раљама комедије“.

Аутор: С. Бујишић

Остале вести

03.01.2024 9:41

Чињенице су свете, а коментари слободни (Политика, Култура)

„Сергије Лукач био је Прометеј српског новинарства, слободни мислилац, полиглота, господин и антибоем, мисионар спорта и здравог живота, који је посебно ценио спортско новинарство. Сергије Лукач био је Прометеј српског новинарства, слободни мислилац, полиглота, господин и антибоем, мисионар спорта и здравог живота, који је посебно ценио спортско новинарство. Несвакидашња личност, Мостарац и Херцеговац, филозоф журнализма, врсни новинар и ниновац коме се веровало, и који је сматрао да је потпуна информација услов и почетак демократије. Био је и омиљени универзитетски професор, који је поред журнализма, медија и комуникација предавао и живот, током двадесет година на Београдском универзитету. Чак хиљаду новинара, његових "беба", прошло је кроз његову новинарску и животну школу и слушало његов кодекс: "!" Сергије Лукач је био и пророк, који је предвидео следеће: "Новинара ће у 21. веку сачекати још жешћи притисци политичко-привредних силника. Они су одувек тежили да укину право на различитост и уведу монопол своје истине. Најмање желе новинаре који ће бити уста народа намењена ушима владара. Просто је цинично и несхватљиво колико је тиранима стало до доброг јавног мњења. Историјски су те бруталне силе побеђивале у понекој бици, али су на концу, као и свака диктатура лажи, изгубили ратове. Новинарски гебелси и њихови господари трају кратко." Недавно је у издању Факултета за спорт Универзитета "Унион - Никола Тесла" и Службеног гласника објављена капитална монографија "Сергије Лукач - Прометеј новинарства", чији аутори су Радивоје С. Петровић и Слободан М. Пенезић. Ово дело је по њиховим речима настало и као позив за отрежњење у време глобалног и парадоксалног тренда слабљења положаја новинара упоредо са комерцијализацијом медија, што све чини да је општи утисак да "новинарство умире".
Сазнај више
12.07.2023 12:05

Духовите минијатуре и „вреле“ теме (Новости, Додатак-Култура)

ЈЕВГЕНИЈ Водолазкин, филолог, историчар књижевности и писац чији су романи понели значајне руске и светске књижевне награде, а у Србији награду „Милован Видаковић“ и Велику награду „Иво Андрић“, написао је изузетно вредну књигу есеја која је у Службеном гласнику 2022. године објављена под насловом „Иди неустрашиво: између књижевности и живота“, у преводу Радмиле Мечанин
Сазнај више