Представљен нови број ИЗАЗОВА ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА

У Клубу – књижари – галерији Гласник, у петак, 5. октобра, представљен је 21. број часописа Изазови европских интеграција, чија је тема „Изазови нове економске политике – јавни дуг Србије“.

Професор Јуриј Бајец је констатовао том приликом да постоје наговештаји да ће до могућег смањења фискалног дефицита у Србији доћи у 2013. години.

„Тренутно, међутим, чак 93 милијарди динара износе само камате на отплату јавног дуга, што значи да ће Србија на њих морати да утроши више него на пораст јавног дуга“, напоменуо је он.

Диана Драгутиновић, вицегувернер НБС-а, навела је да јавни дуг и фискални буџетски дефицит, сами по себи, нису негативне категорије уколико се користе за праве ствари, држе под контролом и имају праву меру.

„Фискално прилагођавање је кључно за одрживост буџетског и спољног дефицита“, оценила је Драгутиновићева и истакла да ће у наредном периоду бити важно пронаћи равнотежу у коришћењу расположивих инструмената.

„Али у свему у животу треба увек да постоји мера: дефицит – да, за праве ствари, јавни дуг – да, када је контролисан и правим стварима намењен“, истакла је она. „Немамо ништа против задуживања, нарочито када се задужујемо за добре пројекте; немамо ништа против дефицита, али фискална политика и јавни дуг морају бити одрживи“, оценила је она.

Како је подсетила Драгутиновићева, процене су да ће до краја године дефицит платног биланса бити 9,5 одсто БДП-а, од чега је 6,8 одсто дефицит државе, а остатак је дефицит приватног сектора, што говори да се приватни сектор у периоду кризе знатно боље прилагодио. Такође, вицегувернерка је навела да ће у наредном периоду бити од великог значаја и прилив директних инвестиција у извозне и увозно-супститутивне секторе, акумулација девизних резерви, као и кретање девизног курса.

Економиста Милојко Арсић је напоменуо да је Пол Кругман, приликом свог гостовања, погрешно проценио када је рекао да јавни дуг од 60% БДП-а још увек није проблематичан за земљу попут Србије.

„Напротив, за разлику од неких развијених земаља које су много више задужене, ми се задужујемо по прилично великим каматним стопама, које реално износе око шест одсто у еврима и приближно пет одсто у динарима – у том смислу, кључна ствар за избегавање дужничке кризе у земљи представља ограничавање гаранција за издавање кредита јавним институцијама и смањивање тренутног фискалног дефицита“, рекао је он.

Члан Фискалног савета Србије Владимир Вучковић нагласио је да јавни дуг треба држати у границама испод 60% иако многи економисти олако баратају подацима да су неке европске земље одавно пробиле ту границу. Према његовим речима, иако звучи као тешко доступан циљ, требало би да Влада Србије покуша да смањи јавни дуг на ниво од 45% БДП-а до 2020. године.

Погледајте видео материјал