Представљена књига АУТОБИОГРАФИЈА

У Клубу – књижари – галерији Гласник је у четвртак, 3. марта, представљена књига Аутобиографија Мирјане Д. Стефановић.

О делу су, поред ауторке, говорили проф. др Гојко Тешић и Гордана Милосављевић Стојановић.

Гојко Тешић је констатовао да дело отвара неколико изузетно важних питања, као што је – да ли постоји и једно књижевно дело које у доброј мери није аутобиографско?
„С друге стране, да ли је аутобиографија уопште могућа као таква? У којој мери овај гранични жанр одговара традиционалним очекивањима, а колико је у ствари, креативан, језички чин стварања фиктивног?“

Ауторка је нагласила да је њена књига покушај другачије дефиниције аутобиографије, овај пут не као граничног жанра, комбинације фактографског и фиктивног.

„Проблематизујући уобичајену дефиницију аутос (субјект) – биос (живот) – графеин (пишем) и читајући бројне речнике књижевних термина, видимо да то не значи ништа, односно, реферише на превише појмова: песму у првом лицу, уводни део књиге, записе на стећцима и тако даље“, казала је она. „Покушала сам да сазнам, шта то значи аутопрезентовање субјекта“, образложила је ауторка.

Како је потом истакла, свако поглавље дела завршава се постављењем проблема на које у наредном одговара и на тај начин прави „трилер“.

„Тек од XVIII века можемо да говоримо о аутобиографији, док пре тога, имамо евентуално средњовековни разговор са Богом, али то не можемо сматрати аутобиографијом“, оценила је она. „Тек Фројдова психологија уводи појам индивидуе, а француски теоретичари пишу о ’смрти аутора’ односно, потпуном нестајању у сопственом писању: хомо поетикус“, закључила је ауторка.

Мирјана Д. Стефановић књигом Аутобиографија указује на човекову потребу да пише о себи и свом животу, било да је његова тежња да се најзад суочи са собом или да самог себе (а и друге) обмане. Повлачећи паралеле између општег и појединачног, она јасно разграничава свесну и несвесну самообману.