Представљена књига СПОМЕНИЧКА БАШТИНА

У уторак, 23. новембра, у малој сали Коларчеве задужбине представљена је књига Споменичка баштина – Свједочанство и будућност прошлости Бранислава Крстића.

О делу су, поред аутора, говорили проф. др Бранислав Миленковић, проф. др Вјекослава Санковић и проф. др Сретен Вујовић, а представљању књиге присуствовао је и министар културе у Влади Србије Небојша Брадић.

После Београда планирана су представљања Крстићеве књиге и у Новом Саду, Сарајеву и Загребу.

Проф. Архитектонског факултета у Сарајеву др Санковић, истакла је да је реч о јединственом делу које обрађује око 1.500 споменика и 269 библиографских јединица.

Проф. Вујовић је констатовао да ово дело настоји не само да утврди вредности баштине, него и шта је њено друштвено значење у односној цивилизацији или историјском раздобљу.

Аутор је рекао да је споменичку баштину разврстао према садржају, односно врстама, а унутар њих према стиловима: „То је била претпоставка да споменике обрадимо по цивилизацијама, односно историјским раздобљима, а и да се сагледа богатство архитектонске баштине“.

Заједничко издање аутора Крстића и саиздавача Synopsis Сарајево, Synopsis Загреб и ЈП Службени гласник јединствена је компаративна студија споменичке баштине јужнословенског тла (Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске, Македоније, Словеније и Србије), од праисторије до данас. Ово научноистраживачко дело припремано је 12 година (1978–1990), а 2009. године допуњено je новим фотографијама. У девет поглавља описана су два миленијума живота народа на тлу југоисточне Европе, на основу анализе архитектонске баштине коју су оставиле римска, византијска и исламска цивилизација, средњовековне словенске државе, Отоманска и Хабсбуршка империја, а у књизи је пропраћена и јеврејска градитељска баштина.

У књизи са 461 фотографијом у боји, 74 црно-беле слике и цртежа, 19 мапа и 38 табела, аутор описује 134 историјска града и 1.523 споменика јавне, стамбене, верске, војне, привредне, меморијалне и народне архитектуре и инжењерских грађевина. Градове и споменике не обрађује абецедним редом, већ по тематским енциклопедијским одредницама о цивилизацијама (римска, византијска, исламска) и историјским раздобљима (романика, готика, ренесанса, барок, историјски стилови, савремено раздобље).

Аутор описује стање и објављује преглед статистичког истраживања 11 обележја баштине, обрађује историјат, правила и законе о заштити споменичке баштине. Службама заштите баштине нуди одавно очекивану класификацију споменика засновану на искуствима европских држава.

Уважавајући Венецијанску повељу (1964) која утврђује да историјски споменик „представља сведочанство одређене цивилизације, неког значајног доба развоја“, аутор настоји да утврди друштвено-историјско значење архитектонског израза сваког од раздобља која обрађује.

Књига Споменичка баштина – Свједочанство и будућност прошлости супротставља се схватању да су споменици културе скуп ad hoc изабраних споменика, истргнутих из времена и окружења у којем су настали. Истраживање баштине не своди се само на споменике, већ баштину обрађује као аутентичну грађу за правилно тумачење прошлости, доказујући тако да враћање споменика у живот у њиховој изворној или одговарајућој намени јесте најбољи начин да они буду трајно очувани.