Представљена књига СВЕТ БЕЗ ГОСПОДАРА

Прву књигу објављену у новој Гласниковој Едицији Изазови XXI века, Свет без господара, доајена српског новинарства Момчила Пудара, представили су у Клубу – књижари – галерији Гласника 8. јуна Борислав Лалић, Рајко Ђурић и Јовица Тркуља. Говорећи о аутору, уредник Јовица Тркуља је истакао да се он сврстава у ретке интелектуалце који су мислили, говорили и делали по начелима етике током читаве каријере која је богата и успешна, вођена искључиво професионалним и моралним начелима, без обзира на успоне и падове.

У књизи Свет без господара, по речима новинара Борислава Лалића, аутор покушава да одговори на многобројна и судбинска питања са којима се човечанство сучељава на смени два миленијума, а да је мало ко сигуран и способан да каже куда ће се запутити свет, разапет као на крсту: запад – исток, север – југ, богати и сиромашни, јаки и немоћни… У обимној, документованој и надахнутој анализи нашег времена, Пудар се латио ђаволски тешког посла да одговори на нека од тих питања, да укаже на дилеме и трендове који муче данашњи свет. Као ретко ко, поготово у нашој публицистичкој арени, Пудар је у књизи на дубоко аналитичан начин ушао у муке, ризике и наде савременог човечанства.

Свет у којем живимо није добар свет, тврди Пудар. Пун је страха, неправде, сиромаштва и неизвесности. Сви мисле да га треба мењати. Али, како? Једино знање и космополитизам, никако политика, идеологија, бомбе и вере, могу да крче пут просперитета модерног друштва. Наша планета је смртна, у опасности је њен опстанак, њено здравље, њено богатство, њени људи. Њој не прети божја апокалипса, ни нуклеарно самоубиство. Планети прети човек. Албер Ками би рекао: „Дошло је време да спасавамо, а не да мењамо свет“.
Професора и новинара Рајка Ђурића књига је навела на размишљање где смо ми у том новом свету, који по његовом мишљењу има господаре, али су они скривени. Њихова моћ више се не ослања на оружје већ на новац. „Не очекујте ништа од 21. века. То 21. век све очекује од вас“, сложио се Рајко Ђурић са Маркесовим цитатом, којим Момчило Пудар почиње своју књигу, драгоцену, ако не за бројне, а оно свакако за озбиљне и квалификоване читаоце.