Представљена књига ЗАШТО СЕ МОРАМО ЗВАТИ ХРИШЋАНИ

У Малој сали Коларчеве задужбине je у уторак, 22. марта, представљена књига Зашто се морамо звати хришћани Марчела Пере.

О књизи су говорили проф. др Радован Биговић, проф. др Дарко Танасковић и монс. др Андрија Копиловић.

Биговић је истакао да је на први поглед ова књига свакако изазов, приметивши да аутор није хришћанин, теолог, нити религиозни мислилац, већ да је у суштини агностик што значи да не износи никакав црквени или теолошки став.

„То је мишљење једног лаика и либерала, с тим што он свој либерализам покушава да утемељи на хришћанству, односно да, буквално речено, секуларном либерализму супротстави хришћански либерализам“, рекао је Биговић. „То је нека идеја која се провлачи кроз читаву књигу, а друга идеја је свакако да је Европа без свог хришћанског наслеђа нема свој идентитет – то је идеја која је и те како битна“.

„То наводи на питање да ли је данас могуће размишљати о некој врсти неке синтезе, неког дијалога на релацији, условно речено, секуларне и религијске Европе“, нагласио је Биговић.

Танасковић је констатовао да аутор задржавајући позицију слободномислећег либералног интелектуалца, не одступајући од модерности која је постала нова цивилизација данас, практично без завичаја и која припада целом свету, покушава да таквом свету удахне душу.

„Конкретно говори о Европи, Старом континенту, зато што се осведочио на свом примеру политичке делатности да једно стриктно либерално друштво и држава који нам се данас представљају као узор највише слободе и највећег досега политичке теорије и праксе, једноставно не могу опстати зато што су изгубили душу – а тело без душе не може живети“, рекао је он.

„Папа Јован Павле II имао је обичај да каже да Европа неће бити целовита уколико не продише са оба своја плућна крила – то је у ствари једна метафора познатог руског песника и боготражитеља Вјачеслава Иванова, а мисли се на православно и католичко плућно крило Европе“, образложио је Танасковић.

Копиловић је нагласио да је Бог тај који човеку омогућује морално деловање, који га мистериозно кажњава или одобрава и ослобађа његових тескоба.

„Аутор нам на неки начин указује на то докле бисмо се могли уздићи и можемо ли бити на добитку – и то сви и све, наши народи, наши закони, наша Европа и сама наша цивилизација коју су обликовали и Галилео, Макијавели, Њутн, Ајнштајн и многи други“, закључио је он.