Представљене књиге Миливоја Солара и Зорана Кравара

Књиге хрватских аутора – Укус, митови и поетика академика Миливоја Солара и Кад је свијет био млад проф. др Зорана Кравара представљене су у четвртак, 9. децембра, у Клубу – књижари – галерији Гласник, а о књигама су, поред аутора, говорили проф. др Гојко Тешић, проф. др Мирјана Д. Стефановић и др Бојан Јовић.

Солар је у књизи сакупио есеје које је писао протеклих 30 година, укључујући делове књига Предавања о лошем укусу, Мит о авангарди и мит о декаденцији и Лака и тешка књижевност.

Овај књижевни теоретичар, историчар књижевности, филозоф, есејиста и професор Филозофског факултета у Загребу, објаснио је да је одабрао есеје у којима је разматрао питање кризе укуса, митове и њихов утицај на тумачење књижевности, као и радове у којима излаже виђење постмодернизма и односа тривијалне и високе књижевности.

Профeсорка Стефановић је оценила да дело Укус, митови и поетика даје нови коментар претходних Соларевих књига, док се у основи бави питањима методолошког проучавања књижевности.

Кравар, историчар и теоретичар књижевности, есејиста, песник и такође професор Филозофског факултета у Загребу, у књизи чији је поднаслов Висока фантастика и доктринарни антимодернизам, бави се посебним жанром популарне књижевности – високом фантастиком, што би се код нас, према речима проф. Јовића могло означити као епска фантастика.

У 15 поглавља Кравар разматра узајамни однос познатих дела високе фантастике, као што су Хобит, Господар прстенова и Силмалирион Џ. Р. Р. Толкина, Летописи Нарније К. С. Луиса, Панов благослов лорда Дунсанија, као и антимодернизма уобличеног у нефикционалним (стварносним) делима њихових савременика Лудвига Клагеса и Јулиуса Еволе.

Анализирајући у којој мери се антимодернизам отеловљује у делима научне и епске фантастике, поредећи свет стварности и фантастике, Кравар се бави и опером Прстен Нибелунга Рихарда Вагнера, циклусом Земљоморје Урсуле Ле Гвин, филмским серијалом Звездани ратови Џорџа Лукаса и холивудским адаптацијама Толкинових и Луисових романа.

„Књига Кад је свијет био млад припада области научне есејистике, са наглашеним личним ставом, неоптерећене научном апаратуром и реч је тексту који озбиљно промишља високу фантастику“, истакао је Јовић.