Вече ужичких аутора
Ужице - Књиге
„Изгубљена ризница манастира Милешеве“ аутора Драгише Милосављевића, историчара
уметности из Ужица, „Рафали у каменолому“ Зорана Пановића, главног и одговорног
уредника Данаса, такође Ужичанина, и „Обрнута економија“ Драгана Вујадиновића, председника
општине Косјерић, представљене су прексиноћ у Читалишту Народне библиотеке у Ужицу.
О књигама су, поред аутора, говорили Милојко Кнежевић, Ужичнин и уредник у Службеном
глансику, Слободан Шуљагић, телевизијски редитељ, такође Ужичанин, Живадин Митровић
из Београда и Драган Суботић, директор Ваљонице бакра Севојно.
Монографија
„Изгубљена ризница“ манастрира Милешеве, у издању Службеног гласника, представља
научно истраживање о успону и нестанку богате ризнице једног од најзначајнијих манастира
у срспкој историји, у коме су се чувале мошти Светог Саве. Иако је Милосављевић,
како је рекао Милојко Кнежевић, написао ужичку књигу, јер је већина сарадника на
њеној припреми из Ужица, она превазилази те оквире. Рекавши да су из ризнице Велике
лавре Милешеве нестали црквени предмети и да се налазе у другим нашим манастирима,
али и по свету, Милосављевић је указао и на то да је знаменити ахреолог с краја
19. века сер Артур Еванс, као дописник Манчестер Гвардијана 1878. године на насловној
страници објавио текст у коме је написао да је „анономни аутор милешевских фресака,
претеча ренесансе, много пре Ђота и других италијанских сликара“.
За књигу „Рафали
у каменолому“, коју чине телевизијске колумне Зорана Пановића, објављене у Данасу
од октобра 2004. до јуна 2009. године, Слободан Шуљагић, који је аутор предговора,
рекао је да је изузетно занимљива, занатски сјајно урађена и забавна, те да се луциднист
Пановићевог писања огледа и у повезивању Моцарта, Стоје, Тајсона, Жике Шаренице,
Путина, ариљских малинара... - Пановић пише тако да не мучи папир и улази у суштину
телевизијских и друштвених феномена“, рекао је Шуљагић.
- На насловној
страници књиге је плазма телевизор са миљеом и гондолом из Венеције, што су асоцијације
на старо и ново време. Склони смо да кажемо да су политика и телевизија биле боље
када смо били млади, али није тако, јер је телевизија данас много боља него пре
тридесетак година“, рекао је Пановић, за кога је Живадин Митровић рекао да га је
најпре открио као песника и да га је подсетио на време у које су се појавили песници
попут Бране Петровића и других из те генерације.
Портретишући
Драгана Вујадиновића, аутора нове књиге из серијала „Обрнута економија“, као поштеног
човека и човека из народа, који се одрекао мандата народног посланика када је изабран
за председника општине Косјерић, Драган Суботић је рекао да је Вујадиновић као врсни
познавалац економије итекако утицао и на његове професионалне одлуке. У књизи, за
коју је Пановић написао предговор, објављене су Вујадиновићеве колумне настале од
2008. до 2010. године, као сатирична сведочанства о нашој транзицијској свакодневици,
али и, како сам аутор наводи, онтолошком парадоксу две Србије. - Прва Србија не
постоји, али се види на РТС и зато постоји. Она друга Србија, наша тешка свакодневица,
постоји, али се не види на РТС и зато не постоји“, рекао је Вујадиновић о нашој
виртуелноиј стварности, за коју смо мислили да нам се не може поновити.
Књиге за најбоље
студенте и гимназијалце
Слободан Гавриловић,
директор ЈП Службени гласник и Јован Марковић, градоначелник Ужица, у оквиру акције
Гласникове књиге гласницима знања, уручили су јуче поклон-пакете са књигама тог
издавача најбољим ужичким студентима и Ужичкој гимназији за будуће вуковце. Поклоне
су добили Владимир Пауновић, Нела Петронијевић, Бојан Стопић, Милош Обрадовић, Марија
Тодосијевић, Велимир Поповић, Мишо Филиповац, Јелица Вучићевић, Андријана Даниловић,
Бранко Славујевић, чије су просечне оцене од 9,7 до 10,00 и који су стипендисти
града. Том акцијом, али и другим активностима у међународној години књиге, Службени
гласник жели да афирмише, како је објаснио Гавриловић, „вредности везане за штампарство,
издаваштво, књигу, знање, науку, уметност и традицију, као националне вредности
веома важне на путу за Европу“.
Најбоља књижара
- Једна од првих
књижара Службеног гласника отворена је у Ужицу и она је продала више књига него
него пет књижара у Београду, осим оне у Кнеза Милоша. То више говори о Ужицу, него
о нашим књижарама, саопштио је Гавриловић.
Аутор: Н. К.
