Представљене три књиге о занимљивостима Београда

Поводом изласка из штампе три књиге посвећене нашем главном граду и његовој историји, у петак 17. децембра у препуној сали „Њујорк“ Континентал хотела Београд, одржано је вече под називом „Тајне Београда“. Сликом и речју аутори књига Београд испод Београда, Масонски симболи у Београду и Тајна Новог Београда, приближили су публици историју града на питак, репортерски и истраживачки начин, и тако оживотворили прошлост једног од најстаријих и најинтересантнијих европских градова. Путовање кроз историју започело је сликама и подацима забележеним у књизи Београд испод Београда, која је управо доживела седмо допуњено издање, а њени аутори Видоје Голубовић и Зоран Николић провели су присутне кроз лагуме, пећине и руднике од Ташмајдана до Космаја, уз низ анегдота и прича из историје древног Београда.

Масонски симболи у издању Службеног гласника доживели су треће издање, а аутор Зоран Николић подсетио је публику на обележја српске масонерије која се могу видети на сваком кораку, од споменика Незнаном јунаку, коме је камен темељац поставио Краљ Александар сребрним чекићем (о чему сведочи слика објављена у књизи), па до пирамиде постављене у Кнез Михајловој улици.

Тајне Новог Београда је најновија књига Зорана Николића и Мирка Радоњића. Изградња Новог Београда почела је, не како је већина веровала после Другог светског рата, већ почетком тридесетих година XX века. Тада су леву обалу Саве почели да насипају Данци, те се и Савски насип некада звао „Дански насип“, а данашње Старо сајмиште и Стари аеродром били су најмодернији и најелитнији делови града. Слике које су први пут објављене у књизи Тајне Новог Београда на којима 700 војника маршира преко моста Краља Александра (који се налазио на месту данашњег Бранковог моста), као и фотографије срушеног трамвајског моста, који је два пута падао на брод пун војника, јединствена су сведочанства бурне прошлости главног града. Та сведочанства проналазили су, записивали и у својим књигама сачували од заборава аутори Зоран Николић, Видоје Голубовић и Мирко Радоњић. Фотографије и подаци сачувани у овим књигама сведоче о древном граду на ушћу Саве у Дунав, чије становништво има дубоке корене на обалама двеју река, које морамо познавати и неговати, јер „Стабло без корена је само обичан балван“, закључио на крају ове необичне књижевне вечери Зоран Николић.