Промоција четворотомне ИСТОРИЈЕ ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ (1919–2009)

У петак, 11. децембра, у  Клубу –  књижари – галерији Гласник представљена је  четворотомна Историја Демократске странке (1919–2009), у издању Института за савремену историју и ЈП Службени гласник.

О књигама су говорили аутори Историје Демократске странке: Бранислав Глигоријевић, Коста Николић, Драган Тешић, Момчило Павловић, Бојан Димитријевић, Срђан Цветковић, као и директор Гласника и један од приређивача овог издања – Слободан Гавриловић.
Промоцији су присуствовали и председник Србије Борис Тадић и премијер Мирко Цветковић, као и бројни министри из ДС-a и оснивачи обновљене ДС –  Радослав Стојановић и новинар Марко Јанковић.

Борис Тадић је, обраћајући се окупљенима, изразио наду да ће Гласник у наредном периоду издати слична издања, као што су и историје других политичких странака.
Оценио је и да је једина могућа национална политика она која уважава права појединца и да је то суштина политике ДС-a.

„Двадесет година смо потрошили да бисмо легитимисали националну политику, а не само грађанску. И данас се трудимо да уђемо у Европу са нашим идентитетом, што значи да легитимизујемо и националне циљеве“, рекао је председник ДС-a. Oн је нагласио да од оснивача Демократске странке Љубе Давидовића, преко Милана Грола, Драгољуба Мићуновића, Зорана Ђинђића, до њега, постоји вертикала – а то је договор. Тадић је истакао залагање ДС кроз историју за социјалну правду, и додао да је ова странка прешла пут од центра, преко левог центра, залагања за демократију током комунистичког тоталитаризма, па опет левог центра током мандата Мићуновића, да би се током деведесетих ДС сама дефинисала као странка либералне оријентације политичком иницијативом Зорана Ђинђића.

Слободан Гавриловић, генерални директор ЈП Службени гласник, напоменуо је да ова књига показује да је за 90 година, од оснивања, Демократска странка постала стуб парламентаризма у Србији. „Демократска странка је била стуб националне одговорности и социјалне солидарности, стуб борбе за људска права и права националних мањина, борбе за тржишну економију, а посебно стуб борбе за модерну и демократску Србију.“

Четворотомна Историја Демократске странке обухвата историјски период од оснивања „прве“ Демократске странке (1919) до савременог политичког живота „нове“ Демократске стрaнке (2009). У прва два тома обрађена је историја Демократске странке у раздобљу између два светска рата. Странка је формирана 1919, кад и прва држава Јужних Словена, па је зато у свом имену имала и одредницу „југословенска“. Цен­трал­на ис­тра­жи­вач­ка те­ма треће књиге је­су политика и ставови Демократске странке од 6. априла 1941. до смрти Милана Грола 1952, у бурним временима емиграције, окупације, грађанског и ослободилачког рата у земљи и ригидне комунистичке политике после ослобођења земље. Политичка и програмска документа Демократске странке, настала од децембра 1989. до 2009, чине окосницу садржаја четврте књиге. Средином децембра 1989. група београдских дисидената, писаца и интелектуалаца обновила је рад Демократске странке. Иницијативни и Оснивачки одбор чинили су познати дисидентски опредељени интелектуалци. Њихова имена налазила су се на прогласу о формирању странке. Тим документом, познатим као Писмо о намерама Демократске странке, почело је њено стварање. Странка је званично почела да ради 3. фебруара 1990, а оснивачка скупштина одржана је у препуном београдском Дому омладине.