Промоција књига ОСАМ ВЛАШИЋА и КРИЛО ВРЕМЕНА СЕ СКЛАПА

Промоција књига Осам Влашића и Крило времена се склапа аутора Коље Мићевића одржана у Клубу – књижару – галерију Гласник.
 
О књигама су говорили:

Коља Мићевић
и Гојко Тешић

Коља Мићевић (1941) завршио је студије Опште књижевности у Београду. Живи и ради као самостални књижевник. 
Поред властитих збирки стихова на српском и на француском језику, објавио је преводе поезије с француског, енглеског, шпанског, словеначког, тосканског.

Осам Влашића француског симболизма, о којима пише Коља Мићевић, јесу: Маларме, Верлен, Корбијер, Рембо, Лотреамон, Кро, Нуво, Лафорг.
    „Француска никад није знала да чува своје песнике, да их барем у критичним  тренуцима заштити. Тако је било и с ових осам Влашића који су, један за другим, гоњени, кошени, склоњени, тако да је онај Верленов заједнички именитељ ’Уклети песници’, којим их је крстио, у ствари блага, чак заштићујућа метафора у поређењу с ужасима државне администрације у којој су одувек, досад и одсад, конце њихових људских и песничких судбина повлачили безимени, бесмислени, тј. неостварени песници... Време је да се с тих привида подигне бар део вела: тај покушај подизања бар дела вела био је повод за ову књигу”.
 
У књизи Крило времена се склапа Мићевић говори о тројици француских песника кoји су извршили значајан утицај на поезију  XIX столећа: о Виктору Игоу, Шарлу Бодлеру и Стефану Малармеу.
    „Иго је, више него други романтичари, ’ослободио’ неколико песничких генерација, од парнасоваца до симболиста, па чак и надреалиста. Игоов утицај као песника био је, дакле, унутрашњи, француски.
    Међутим, Бодлер је наговестио, а Маларме пресудно утемељио једно модерно доба поезије; њихов утицај био је извањски, прво европски па светски. Они су помогли песничким нацијама – које су се, након националног отрежњења, још магловито бориле са остацима традиционализма – да „стану на ноге“ постајући тако део њихових баштина (то важи и за српску поезију).“