Промоција књиге ЂЕ ГОД ДА САМ БИО МОГУ ДА СЕ ВРАТИМ

Промоција књиге Ђе год да сам био могу да се вратим аутора Станоја Брајовића одржана у хорској сали Дома војске Србије

О књизи су говорили:

Зинаида Голенкова Тихоновна, заменица директора Института за социологију Руске академије наука
Перо Симић, приређивач
проф. Данило Ж. Марковић
Јагош Ђуретић

Станоје Брајовић се родио 1922. године у селу Косић близу Даниловграда. Детињство и рану младост је провео у Црној Гори, према којој је гајио нежне и дубоке емоције до последњег дана свог живота. После завршене гимназије у Подгорици постао је студент Београдског универзитета. Имао је 19 година када је рат закуцао на врата. Али,  уместо на факултет, са братом Малишом и партизанским покретом Југославије, ишао је са фронта на фронт. Рат је, наравно, са собом носио веома тешке тренутке: био је трипут рањаван. И када је изгледало да га је судбина сачувала,  почела су хапшења и затварања по тамницама и логорима, који су у великој мери обележили и Брајовићеву судбину. Након голготе коју је прошао, Брајевић уписује студије филозофије са жељом да у науци пронађе одговор на питање:  шта људе наводи да бирају најсуровије методе мучења које, како у књизи пише, није могао да нађе ни у литератури? 

Књига Ђе год да сам био могу да се вратим интимна је ауторова исповест о трагедији и мучењу које је проживео. Нема одговора на питање узрока зла – закључак је помало епске приче   у којој се препознаје црногорска склоност ка приповедању, али и литерарна прича о суровом преваспитавању за које нема рационалног објашњења. Ни војна ни филозофска каријера, веома успешне, нису помогле Станоју Брајевићу да себи и другима објасни зашто је човек човеку вук.  У књизи, која се чита с лакоћом, Брајовић не јадикује над својом судбином, већ без патетике, реваншизма и огорчености покушава да  угради лично искуство у научна истраживања и на личном примеру разреши општи проблем зла.
„Свуда гдје сам био опирао сам се злу, ширио љубав и другарство. Нијесам подносио ни култ личности, ни безумље, које идилично називају једноумљем. Свуда гдје сам био – могу да се вратим“.