Службени гласник представио књиге „Љубиша Р. Ђенић Рујански - цртежи и записи“ и „Ужички крај“ (Данас, Култура)

Сведочанства о нашој културној баштини 

Ужице, Чајетина - Књиге „Љубиша Р. Ђенић Рујански- цртежи и записи“ аутора Слободана Радовића, и „Ужички крај“, коју је приредио Борисав Челиковић, представљене су прексиноћ ужичкој и чајетинској публици. О књигама, које чувају од заборава нашу богату културну баштину, осим аутора, говорили су Слободан Гавриловић, директор ЈП Службени гласник и Милојко Кнежевић, уредник у тој издавачкој кући, која је објавила оба наслова.

У књизи „Љубиша Р. Ђенић Рујански, цртежи и записи“, коју су заједно објавили Службени гласник и чајетинска библиотека, која носи његово име, на 225 страница, штампани су 242 цртежа и записи Љубише Р. Ђенића (1914-1992), вишеструко талентованог библиотекара из Чајетине, који је користио и псеудоним Рујански. Деценијама је прикупљао, сређивао и објављивао народне умотворине и обичаје златиборског краја, а за свој изузетан допринос култури и просвети добио је Вукову награду 1964. године. Његови цртежи, како је сам говорио, можда немају уметничку вредност, али су вредан документ времена које нестаје, посебно се интересујући за архитектуру златиборских кућа и брвнара, ужичких старих кућа, а цртао је и мотиве из других делова Србије, па и Балкана.

- Одужујемо се Љубиши Р. Ђенићу за оно што је урадио да сачува наше корене, који се данас у време глобализације полако губе, истакао је Милојко Кнежевић. Књига садржи поглавља: „Златиборске брвнаре“, „По Златибору“, „Чајетина моје младости“, „Албум старог Ужица“, „По Србији и Балкану“, а ту су и текстови о њему Миодрага Врговића, Љубомира Симовића, Милојка П. Ђоковића и Белешка приређивача о генези цртежа.

- Љубиша Ђенић био је скроман и тврдио да његови цртежи немају уметничку, већ документаристичку вредност, а да његови записи немају књижевну, већ етнолошку вредност, сведочио је Радовић, истакавши да се Ђенић као самоуки уметник „својим цртежима јасно обраћа садашњим и будућим генерацијама“.

Друга књига „Ужички крај“, коју је приредио Борисав Челиковић из Музеја рудничко-таковског краја, једна је у низу наслова у едицији Корени, коју је такође издао Службени гласник у сарадњи са тим музејом. У књизи, на 467 страница, објављене су студије о насељима, становништву и обичајима у ужичком крају аутора Љубе Павловића, Љубомира Мићића, Стојана Обрадовића, Драгише Лапчевића и Сребрице Кнежевић.

Већ оцењена као историјски подухват, едиција Корени, коју је подржала САНУ, представља антропогеографске студије, истраживање насеља и обичаја српског народа, а које је пре једног века започео Јован Цвијић, а које су објављиване у Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије. Те студије, како је истакао Челиковић, данас су права реткост у библиотекама и другим институцијама, па је то био и повод да се оне поново нађу међу читаоцима. До сада је објављено осам таквих књига, а комплетна едиција требало би да броји педесет наслова.

Архијерејска грамата

Протојереј Зоран Јанковић, старешина ужичке цркве и управник манастира Рујно у изградњи, уручио је Слободану Гавриловићу, грамату епископа жичког Хризостома, у знак захвалности што је Службени гласник испред манастира Рујно подигао споменик монаху Теодосију, првом штампару у Србији, који је 1537. године у том манастиру штампао Рујанско јеванђеље. Захваљујући се на признању, Гавриловић је поручио да је био ред да се Службени гласник, као најмодернија штампарија у Србији, одужи првом српском штампару.

Аутор: Н. Ковачевић