Представљена књига нобеловке Каталин Карико ПРЕЛОМНО ОТКРИЋЕ

Овај догађај не само да је широј публици приближио живот и рад изузетне научнице који је био кључан за развој мРНК вакцина, већ је послао и снажну поруку о упорности, посвећености и неизмерној вери у себе. Промоција је, како је наглашено, била изванредна прилика да се чује глас једне од најутицајнијих личности данашњице.

Гордана Милосављевић Стојановић, која је имала част да отвори промоцију, није крила своју трему. „Иако имам доста искуства у јавним наступима, мени данас заиста подрхтава глас“, започела је, објашњавајући да је разлог томе изузетна личност др Карико. „Сматрам да је госпођа Каталин једна од најзначајнијих личности на свету данас“, истакла је Милосављевић Стојановић, додајући да ће то покушати да објасни у неколико реченица, мада верује да ће сама Карико то много боље дочарати.

„Желим да захвалим госпођи Карико јер сам сазнала да је ово можда једина промоција књиге на коју је дошла“, приметила је, објашњавајући да је нобеловка „посвећени научни радник, велики истраживач, те да је књига коју је написала нешто што је вероватно споредни део њених интересовања због чега обично не иде на промоције“. То је, како је навела, догађај у Београду учинило изузетним, јер су организатори имали „велику срећу“ да се датум промоције уклопио с њеним другим академским обавезама у Европи.

Као посебан симбол вечери одабрана је песма „Дијамант и злато“ Душана Стевановића, музичара српског порекла који живи у Мађарској. Милосављевић Стојановић је многобројној публици открила да је та песма била лајтмотив Карикиног живота, да ју је певала увек када јој је било тешко и када би изгубила веру, јер „се управо у тој песми говори да морате наставити даље када наиђете на препреку, јер су ти дијаманти и то злато нешто што вас чека“.

Каталин Карико, примајући овације, обратила се публици скромно и аутентично. Иако је књига названа Преломно откриће, признала је своју првобитну резервисаност према писању аутобиографије. „Никада нисам желела да напишем ову књигу. Ко мари за научников живот? Веровала сам да мој живот научника не може бити занимљив, да не треба да читамо још и о томе“, изјавила је Карико. Међутим, упркос почетном оклевању, убедили су је да је то ипак важно.

Др Карико је открила да потиче из изузетно скромне средине – из малог места у централној Мађарској. Њена прича је прича о радничкој породици и родитељима који су имали само основно школско образовање. Њен отац је био месар, а мајка књиговођа. Од њих је, како је рекла, научила не само важност вредног рада већ и практичне вештине, рецимо како се прави кобасица. Овом анегдотом Карико је илустровала да научник мора бити спреман на све, јер се никад не зна какве ће му вештине затребати.

Њена књига разоткрива мукотрпан процес научног истраживања, супротстављајући се наративу о „брзим открићима“. „Мислим да је цео живот уложен у то истраживање, да је читав научни рад госпође Карико уложен у то истраживање“, казала је Милосављевић Стојановић, додајући да је тај живот „био врло интересантан, нимало лак, с много препрека због којих би многи од нас вероватно одустали“. Др Карико је потврдила ову тезу, истичући да пут до успеха није био праволинијски, већ испуњен бројним изазовима, отказима и разочарањима, чак и у периоду пре добијања Нобелове награде. Њен савет је био јасан: „Верујте у себе, посветите се својим сновима, водите рачуна о томе како се носите са стресом и бавите се физичком активношћу.“

Један од кључних аспеката њеног говора био је посвећен значају образовања и ментора. „Посвећујем ову књигу мојим професорима који су подржали моја научна интересовања од првог дана“, изјавила је Карико, наглашавајући да је то пут који је водио од основне школе, преко средње школе, до универзитета. Истакла је понос на мађарску научну традицију с обзиром на то да Мађарска, упркос својој величини, има 12 добитника Нобелове награде, од којих је половина из области природних наука. Ово, како је објаснила, сведочи о важности образовања у сваком систему.

Др Карико је поделила и инспиративну причу о својој ћерки, која је освојила олимпијско злато у веслању. Ова анегдота је послужила као пример како посвећеност и дисциплина могу довести до изванредних резултата, али и као илустрација важности породичне подршке и друштвених услова. „У Мађарској смо имали приступачну и квалитетну бригу о деци, тако да је моја ћерка могла да буде у вртићу, док се ја бавим истраживањем“, објаснила је, истичући да је то било кључно да не одустане од свог научног рада.

„Не одустајте, не одустајте“, више пута је поновила, подсећајући на своју филозофију изведену из животних искустава. „Немојте да вас други дефинишу. Морате имати сопствену вредност. Верујте у себе. Морате веровати да сте моћни, да можете да остварите своје снове“, поручила је Карико. Нагласила је да је наука тимски спорт, где је важно радити заједно и веровати једни другима.