Представљена књига ПО СВЕТОЈ ГОРИ АТОНСКОЈ

Поред аутора, говорили су Мирко Радоњић, новинар и публициста, и Петар В. Арбутина, уредник у Службеном гласнику.

„О Светој Гори човек може да сазна безброј легенди, историјских и географских чињеница, али то није довољно. Она мора да се упозна у непосредном сусрету. Света Гора нису само царски манастири с предивним фрескама, иконама и златним и сребрним украсима који сјаје у полутами храмова испуњених мирисом егзотичних арома тамјана. Те зграде и зидине су раскошни споменици земаљске моћи њихових ктитора. Њихов камен може да одолева вековима, чак и када их људи напусте. Ипак, без људи, они су ништа. Прича о Светој Гори је прича о жудњи за откривањем божанског у човеку. Зато је једина истина о Атосу коју можемо сазнати она коју сами доживимо. Света Гора су све њене боје, мириси, тишине и звукови, утисци који преплављују поклоника док хода шумама и кршем, а више од свега његов унутрашњи дијалог. Мирис светогорских духовних цветова буди неодољиву жудњу да се вратите, изнова се сретнете с Атосом и препознате сопствено лице у његовом лицу“, написао је аутор. Према његовим речима, Света Гора Атонска била је свето место још у хеленистичкој култури, када су на том месту стари Хелени подигли храм и кип посвећен Зевсу, а када је на Свету Гору крочила Богородица, то светилиште се срушило. 

„Антички становници Халкидикија веровали су да неки бог громовник столује на врху Атоса. Око њега се непрестано сударају ваздушне струје са источне стране. Некада се у српском народу сматрало да се нико не може назвати савршеним поклоником ако уз Свету земљу не посети и Богородичин врт – Свету Гору Атонску. У српској традицији је поклонички одлазак у Јерусалим називан Велико поклоњење, а Српско поклоњење био је назив за ходочасну посету Атосу, где је Свети Сава, у светлу, на Атону, највишем врху Свете планине, утемељио Хиландар – духовни угаони камен Србије“, нагласио је Борис Субашић. 

Петар Арбутина приметио је да су овакве књиге извор знања за оне који нису посетили Свету Гору, а Мирко Радоњић истакао је да је Борис Субашић одувек много читао и много путовао, а да је централна личност и овог његовог путописа о Светој Гори – Свети Сава.