Представљена књига ТРИ ДРАМЕ ЗА ЊЕНО РАМЕ Александра Гајовића

„Књига коју данас представљамо налази се на пресеку два дубоко укорењена света у нашој култури – историје и позоришта. Историја нам даје чињенице и догађаје, а позориште смисао, драму и живу реч. Када се та два света споје, добијамо оно што је пред вама – дело које отвара питања, подсећа, преиспитује и, што је најважније, живи у дијалогу с публиком“, рекао је у уводном делу уредник књиге Миодраг Младеновић.

„Прва драма у овој књизи доводи у исту просторију двојицу највећих српских владара – Карађорђа и Милоша Обреновића. Али они овде нису историјске фигуре којима смо се дивили или о којима смо учили. Овде су они људи. Људи који, једном кад се угаси власт и кад се умири век, морају један другоме да кажу све оно што је између њих остало недоречено“, открива он. Младеновић тврди да је то драмска ситуација која захтева храброст – јер Гајовић отвара питања која као народ носимо више од два века. Шта би се десило да су разговарали док су били живи? Да ли би Србија била другачија? И да ли смо ми, са свим нашим поделама, заправо затворили круг који почиње с онима који су нас водили? Ту се историја више не препричава. Ту се историја оживљава. Остале две драме, мада по тематици другачије, настављају исту линију – линију суочавања са собом, са изборима који се не могу вратити, с тежином одлука. У томе је заједничка тачка историје и позоришта: осветљавају човека у тренутку кад мора да стане пред истину. „Ово је драматургија која поштује чињеницу и документ, али не губи уметничку дубину. И обрнуто – уметност која не нарушава историју, већ је продубљује“, закључује уредник. Он поручује да се књига не чита на брзину, већ пажљиво, као да гледате представу на папиру. „Текст је слојевит, прецизан и тражи да му се човек враћа – јер сваки пут открије нешто ново“, поручује уредник.

Ивана Вујић је на почетку излагања истакла да је личност аутора неодвојива од његовог дела, описујући Гајовића као јединствену појаву у свету књижевности. Вујић је подсетила на његову богату личну биографију, од учешћа у легендарној представи Коса у Атељеу 212, од које је све почело, до каријере уредника у бројним часописима и на телевизији, наглашавајући његову сталну и страсну везаност за културу. „Инспирисана сам почетком његове биографије и видела сам да је реч о једном бескрајно вредном човеку. Морате осим талента имати и личну дисциплину, а код Александра је из те Косе настала једна висока концентрација, дилатирана енергија, које он уопште није био свестан. Он је кроз најразличитије путеве трагао за човеком у себи, а ова књига је управо давање своје нутрине, он даје себе изнутра, где показује да је и ово, и ово, а то је оно због чега вреди волети човека и по Достојевском и по Гогољу“, нагласила је Ивана Вујић. Ова три жанра су у ствари три почетка, једно везано за позориште, „Порота“ везана за правду и почетак једног ситкома, са потенцијалом за телевизијску серију.

„Господин Гајовић је смогао снаге да напише књигу и назвао је Три драме за њено раме, а чије, нека остане тајна. Да ли је то раме Земље, да ли је то наше раме на које он ставља тај терет да бисмо га ми носили…“, запитала се Ивана Вујић.

Аутор Александар Гајовић објаснио је шта га је мотивисало да напише прву драму. „Бавим се једним периодом наше историје и, по мом мишљењу, највећим личностима у историји Србије. Идеја је била да их поново спојим, пре него што изађу пред Бога, у светилишту, у амбијенту искрености, где ће моћи један другом да кажу шта мисле. То је изискивало и озбиљно истраживање архивске грађе у чему сам заиста уживао“, нагласио је Гајовић.

Друга драма, „Порота“, плод је вишегодишњег искуства праћења правосуђа које је Гајовић стекао као новинар Политике експрес. „Имао сам прилику, која се ретко указује новинарима, да присуствујем готово читав дан већању пороте“, открива он и каже да је тада схватио да о чему би могао да пише. „То је омаж мом праћењу црне хронике што је обележило и моју новинарску каријеру осамдесетих година. Што се тиче треће драме, то је мој весели осврт на најбољи ситком који је икада изнедрила Телевизија Београд, а то је Позориште у кући.“