У уторак, 25. новембра, у Клубу књижари Гласник oдржана је промоција нове књиге Гордане Влајић Ручни пртљаг, њеног 20. издања по реду, које обухвата 20 земаља и 20 прича. Публика је имала прилику да чује ауторку, као и госте који су говорили о јединствености овог дела, у којем се путописно претапа са личним, унутрашњим путовањем.
О књизи су, осим ауторке, говорили Димитрије Буквић и Сања Недељковић. Одломке из књиге читале су Весна Тривалић и Маша Дакић, а музичке нумере извео је Виктор Влајић уз Оскара Ереша који је виртуозно свирао акустичну гитару.
Говорећи о књизи, уредница Сања Недељковић је истакла: „Књига је заиста изузетна јединствена 20. јубиларна Гоцина књига, 20 земаља, 20 прича, на први поглед рекло би се путопис, али усудила бих се да кажем ходочашће, није кретање линерано, не хоризонтално већ вертикално, кретање у дубину. Гоца нас води ка нама самима. У ручни пртљаг, знамо, стаје јако мало ствари, у њега стављамо само оно што нам је најважније. Гоца је у свој мали пртљаг ставила комадиће земаља, комадиће света, али онда их је трансформисане вратила нама као подсетник да када путујемо не тражимо друге земље колико тражимо саме себе у тим пределима, у томе је читава ствар, у садржини пртљага. Гоца ослушкује, проматра, осећа мирисе, боје и фино танано их преноси лагано у књигу која се тако и чита, густира.“
„Гордана користи планету као своју позорницу у овој књизи, и у овај ручни пртљаг из наслова заправо је спаковала све своје утиске са оних путовања за која се питате да ли су се заиста десила или су била измаштана. Ова књига нам показује да је путовање пре свега обавеза према себи, да је путовање нешто што суштински не вреди ако нас не промени макар малкице. Овде имамо прилику да сазнамо да је тај свет по којем желимо да путујемо заправо у нама, а не око нас“, нагласио је Димитрије Буквић.
На питање уреднице колико је личног и аутобиографског присутно у причама, ауторка Гордана Влајић одговорила је: „Не можемо побећи од аутобиографског, суштински ово је аутобиографска књига, а опет мислим да нећу погрешити ако кажем – фактографски овде нема много аутобиографије – има је у мери зачинској, комбинацијској, у мери неке градације, у мери прављења радње. Али кад би се неко држао тога и помислио да сам све ово доживела, то би читалачки било наивно и верујем да то нико неће ни да помисли. Али уколико се опет, с друге стране, поверује, онда сам као писац чини ми се негде успела. Прича о Солуну је можда највише аутобиографска“, открила нам је ауторка.
Није доступно
За све додатне информације,
контактирајте нас на број:
+381 11 30 60 580
или на e-mail:
eknjizara@slglasnik.com.