Представљена књига Анђелке Петровић О једнорозима, магији и критичком мишљењу: инспиративни водич за педагошко-методичку праксу

Уредница је на почетку пожелела добродошлицу присутнима, напомињући да се прво званично представљање књиге, не случајно, организује у простору који баштини столетну традицију издавања књига и уџбеника, подсећајући на податак да је прва књига коју је Геца Кон издао била Синтакса српског језика за средње школе Јанка Лукића, 1905. године.

Она је потом истакла да ова књига представља својеврсни издавачки феномен – за непуних месец дана продато је готово хиљаду примерака, што је, верујемо, јасан показатељ да се знање и образовање, ипак, полако, враћају у фокус јавности.

„Зашто је ова књига изазвала толико пажње? Најпре, реч је о ауторки, наставници, чија је педагошко-методичка пракса потврђена као изузетна и награђивана – добитница је неколико награда за најбољи час, њени ученици освајају награде на такмичењима, а препозната је као изузетан наставник и у међународним образовним круговима – стипендиста је Фулбрајтовог програма и Нобеловог музеја. Међутим, посебну вредност књизи дају Анђелкина искреност и отвореност – она се не либи да пред читаоце изнесе своје личне и професионалне успоне и падове, проблеме и препреке, па чак и исмевања на којa је наилазила у непосредном окружењу кад год је покушавала да изађе из устаљених оквира, потврђујући да упорност, непрестано усавршавање и брига о добробити ученика морају донети резултат. Духовит и врцав тон, уз проницљиве алузивне поенте доприносе томе да се текст чита лако, иако се иза привидне лакоће крије много рада, труда и одрицања“, рекла је Станка Јанковић Пивљанин, наглашавајући да је успеху књиге, свакако, допринела и изузетна графичка опрема нашег дизајнера Горана Ратковића која сведочи да добар графички дизајн не подразумева само естетски моменат него и чињеницу да он врло јасно, а сведено, указује на наглашене сегменте и структуру књиге, усмеравајући и само читање.

Ката Симић Мишић казала је да је ову књигу читала као наставник са вишедеценијским искуством. „Оно што је битно да кажемо Анђелки јесте хвала што је записивала све оно што је важно и о чему наставници разговарају. Сви они који раде у школи знају колико се бавимо својим послом у свим разговорима, формалним и неформалним, са ученицима, родитељима, између себе нарочито, али мало је оних који се одлуче да запишу нешто, оставе траг и нешто конструктивно предложе. Овде је забележено све оно што су наше преокупације, и то на начин који је прихватљив свима, а не само наставницима. Књига је углавном намењена младим наставницима који су тек почели да раде, али и свима осталима, јер се у нашем послу много тога заборави, много тога се подразумева, те се удаљавамо мало од самих себе“, истакла је Ката Симић. „Данас, када нисам у учионици, допада ми се да посматрам наше образовање кроз Анђелкину визуру. Оно што књига поручује jeсте да сви треба да бринемо о томе да будемо добри људи, дакле и ми сами и да томе учимо своје ученике. Ова књига упућује на то да се наставник најпре изграђује у том људском смислу, па онда и у сваком другом“, закључила је она. 

„Да ме је звала било која друга издавачка кућа, рекла бих па добро, али када вас тражи Службени гласник била сам у најмању руку затечена“, нашалила се на почетку излагања Анђелка Петровић и захвалила издавачу и уредници на визионарском дару и труду, због чега је завршна верзија књиге умногоме премашила почетни концепт, као и дизајнеру, који ју је учинио онаквом каква је. „Ова књига живи захваљујући огромном броју наставника и родитеља који су у њој препознали вредност. Срећна сам што сам отворила врата наставничке ’кухиње’ за радознале и добронамерне погледе. Мислим да је важно да се ситуација сагледа и с друге стране катедре и да сви, бар на трен, пробамо да се нађемо у кожи наставника“, казала је ауторка.

Фотографије: Јелена Бабић