Представљена књига ИЗАЗОВИ РАТНЕ САРАДЊЕ Милана Терзића

О књизи су, осим аутора, говориле Мира Радојевић, универзитетска професорка, историчарка и академик и Гордана Милосављевић Стојановић, уредница издања.

Према речима Гордане Милосављевић Стојановић, Милан Терзић на основу темељних архивских истраживања, на документован начин, осветљава „реалност на крају рата с обзиром на спољнополитичке интересе, унутрашње факторе и њихово (не)разумевање општих околности које су решавале судбину југословенског питања. Реч је о интересној логици великих сила у свој њеној огољености у међународним војним и политичким односима“. Подсетивши на претходну књигу Милана В. Терзића, Борба за информације: радио-везе и депеше Југословенске краљевске владе и Драже Михаиловића 1941–1944, она је запазила да је и ова нова књига настала на богатој документарној основи, коју је аутор сакупио и хронолошки представио читаоцу. „Књига пружа увид у токове и преокрете савезничке подршке, која се мењала током Другог светског рата утичући на политичку и војну ситуацију у Југославији. Милан В. Терзић је овим делом, које се надовезује на претходно дело Радио-везе и депеше Југословенске краљевске владе и Драже Михајловића 1941–1944, заокружио, истражио и систематизовао обимну грађу похрањену у Војном архиву и Архиву Југославије која се односи на југословенско-британске односе, савезничке мисије, преговоре... Расветљавање догађаја кроз аутентичне документе омогућава да сагледамо шире преламање међународних односа на југословенску ратну ситуацију, а разрешењем појединих питања употпуњава се југословенски ратни мозаик“, нагласила је Гордана Милосављевић Стојановић. 

Мира Радојевић, историчарка, универзитетска професорка и академик, подсетила је на четири деценије дугу сарадњу и пријатељство с Миланом Терзићем, који је, према њеним речима, један од наших најбољих познавалаца Другог светског рата, покрета отпора и Југословенске краљевске владе у емиграцији, као и дипломатских односа које су Јосип Броз Тито и Дража Михаиловић успостављали с великим силама и савезницима, а на основу којих је Броз на крају рата добио међународно признање. Она је, такође, запазила да се бављење овим историјским периодом никада не завршава и да Терзић на основу истражене грађе има у плану још неколико књига иако је његовом раду у новије време учињена неправда због предрасуда да је левичарски историчар. 

Милан В. Терзић је нагласио да је, када је реч о оваквим темама, важно разматрати их „хладне главе“, без погубних теорија завере које замагљују чињенице. Такође, приметио је и то да историчар не сме да буде ни у чијој „употреби“ и да овакве књиге бране истражена документа. Аутор је говорио о томе да је традиционално приоритетан британски интерес био фокусиран на Источни Медитеран, али да су Британци, с развојем ситуације, почели да сагледавају и стање на Балкану и простор Југославије који је постајао значајан због субверзија у залеђу немачких снага, што је представљено ставом: „Традиционално, Велика Британија постала је свесна Балкана тек у односу према другим силама“ и у складу с тим налазила је начине да дође до информација у залеђу савезничких фронтова.