Представљена МАЛА ШКОЛА У ДУБИНИ МОРА

Позната по својој непосредности, Александра Михајловић одмах је успоставила контакт с малишанима, претворивши их у активне учеснике приче о становницима морских дубина, који, баш као и они, морају да иду у школу.

Промоција је почела разбијањем треме питањем које мучи сваког школарца: „У колико сати устајете?“

Малишани су се утркивали у одговорима. Док су неки наводили стандардних седам сати, један дечак је насмејао све присутне, па и саму ауторку, тврдњом да устаје у два ујутру.

„Два ујутру?! Па ти си баш раноранилац!“, нашалила се ауторка, објашњавајући да се и у њеној књизи, у школи на дну мора, неке животиње буде лако, а некима, попут нас, треба мало више времена да отворе очи.

Деца су упознала главну јунакињу, учитељицу Корњачу Сару, стару и мудру, која дочекује генерације морских бића. Али њени ђаци нису обични. Свако од њих носи неку своју муку, врлину или ману, баш као и деца у стварном свету.

Ауторка је вешто тестирала знање присутних малишана, а они су показали завидно познавање биологије. Када је поменут акселотл, мали мексички водоземац, један дечак из публике је све одушевио прецизним одговором: 

„Он живи у мексичким водама! Угрожена је врста!“

Ово је био шлагворт да списатељица подсети на важну еколошку поруку књиге – опасност од загађења.

„Људи бацају смеће у природу и зато мали акселотл не може да живи. Веома је угрожен када ми прљамо воду“, истакла је ауторка, док су деца потврдно климала главом.

Атмосфера се додатно загрејала причом о морском краставцу који сиса палац и дагњи која – месечари.

„Она је тамна, зове се Дагња и чврсто по сву ноћ сања... Али уз месец, она устане и шета“, рецитовала је Александра, подстичући децу да поделе своја искуства с месечарењем.

Ређале су се анегдоте из дечјих соба.

„Ја сам једном месечарио кад сам имао четири године, отишао сам код маме у кревет“, поверио се један малишан.

„Ја сам устала, отворила врата и изашла из стана“, додала је једна девојчица, док је ауторка закључила да је Дагња лик с којим се многа деца могу поистоветити, јер и у морском свету постоје они који ноћу лутају.

Највише смеха изазвала је прича о риби Сардели, која је у овој морској школи главна тужибаба. „Има ли овде нека тужибаба?“, питала је ауторка, на шта је уследило искрено признање и неколико руку у ваздуху.

Деца су објашњавала како то изгледа када се браћа и сестре свађају. „Мене брат дира, па ја кажем мами“, објаснила је једна девојчица.

„И шта мама каже?“, упитала је Александра.

„Прво слано, па онда слатко“, одговорио је дечак, мислећи на мамину реакцију која прво буде љута, а после блага, што је изазвало симпатије у публици.

Можда најемотивнији део промоције био је разговор о Ајкулици. Иако страшна у причама, у овој књизи она је тужна јер јој нико није дошао на рођендан.

„Зашто?“, питала је ауторка.

„Зато што има оштре зубе! Плаше се да их не поједе!“, викали су малишани.

Александра Михајловић је искористила прилику да децу научи важну лекцију о прихватању и предрасудама. Иако ајкула изгледа опасно, и она може бити усамљена.

„Она је донела и торту, и сви су били негде, а Ајкулица је била тужна. Нико не воли да буде сам“, објаснила је ауторка, градећи мост емпатије између деце и наизглед „опасних“ ликова.

Као посебно изненађење, деци је представљено биће за које су ретки чули – тардиграда или водени медведић.

„То су бића која могу да живе тамо где никог нема. У летелици астронаутског мира, у ваздуху немог свемира... Отпорни на све, на светлу и тами“, открила је Александра стихове из књиге. Деца су сазнала да ова микроскопска бића која личе на гумене медведиће могу да преживе немогуће услове, што их чини правим суперхеројима морског (и свемирског) света.

Промоција у књижари „Геца Кон“ завршена је уз много аплауза и заједничку поруку. Стиховима и причама о хоботници која добро види, лигњи која не чује добро и раку који носи тешку торбу, Александра Михајловић није само забавила децу. Она им је на њима разумљив језик превела сложене односе из стварног света и усадила клицу одговорности према природи.

Мала школа у дубини мора показала се као велика лекција о пријатељству, различитости и екологији, а судећи по реакцијама најмлађих, учитељица Корњача Сара добила је много нових, вредних ђака.