У четвртак, 25. децембра, у Клубу-књижари Гласник представљена је књига Мала црна музика Драгана Ђорђевића и отворена изложба илустрација Владана Јеремића. Сјајној атмосфери промоције допринеле су девојке из плесног студија „Тим“ уз музичку пратњу DJ D Fact.
Уредница Гордана Милосављевић Стојановић казала је на почетку да је централна тема ове књиге југословенска хипхоп сцена. „Драган нас као прави теоретичар уводи у тему кратком историјом хипхопа, потом лингвистички анализира тај језик и ту врсту поезије, а онда нам заправо даје комплетну слику те културе. Књига је богата бројним илустрацијама и фотографијама документарног карактера и ја му честитам на пожртвованости, а као уредник врло сам поносна и срећна што је ова књига објављена у издању Службеног гласника.“
Један од актера ове књиге је и Пеђа Вучковић, писац, репер BEGE fanka, који jе захвалио Гласнику на невероватној опреми књиге која је, према његовим речима, потпуно другачија од свега што је излазило на тему репа и хипхопа. „Осим што је Драган показао да је сјајан аутор, он је и сјајан продуцент, који зна да окупи и направи тим који прави добре битове и добро репује. Драган је у овом другом издању изашао на виши ниво, успео да направи још сјајнију књигу и једва чекам да видим шта је следеће“, поручио је Вучковић.
„Књига представља јединствено издање, могу чак да кажем и капитално у неком смислу, јер оваква књигу не постоји ни о рокенролу. Она осветљава темеље хипхоп културе са стручне стране, посматрано у просторном и временском оквиру, који цео феномен смешта у неки шири контекст југословенске културе“, нагласио је Драган Амброзић. Казао је да је рад врло амбициозно постављен и пружа прилику да схватимо како је изгледала еволуција хипхоп културе код нас. „Врло узбудљива, а притом лична историографска књига, која смешта цео феномен хипхоп културе у контекст“, истакао је Амброзић.
Амброзић тврди да је Драганово промишљање на врхунском нивоу и са становишта музичке критике, лингвистике и културне теорије. Објашњава нам шта се дешавало са домаћим ауторима, који су стварали хипхоп културу код нас. „То је оно што њима даје једну митолошку вредност, то је веома важно схватити, јер их ова књига чини некако већим од живота, даје им вредност коју су заиста имали, даје њиховом раду, музичком прегнућу, једну праву димензију коју они заправо нису до сада доживели. Нико то није назвао правим именом. Хипхоп је одиграо важну улогу у нашој култури, и даље је игра, а то није довољно објашњено на прави начин. Већ чињеница да је у једној књизи обухватио просторно и временски основне координате, да даје теоретско објашњење концепaта на којима се заснива хипхоп као култура и да је похватао све те конце, повезао личности, групе, издавачке куће, видео-спотове, издања, ту књигу чини правом енциклопедијом хипхопа“, објашњава он. „Она не само да ће нас увести у свет хипхопа него ће нас и оставити да ту живимо“, поручио је на крају Амброзић.
Владан Јеремић казао је да су Драган и он радили на илустрацијама и цртежима кроз дијалошки метод. „Седели смо, пуштали спотове, смејали се и скицирали структуру онога што видимо“, открива он. Још када је својевремено покренут портал за савремену уметност и уметничку критику „ДеМатеријализација уметности“ Драган је објавио своје прве есеје. Пошто смо сматрали да треба да третирамо феномен хипхопа из класичне идеје студија културе, ту се Драган Ђорђевић појавио као неко ко је тим стварима савршено баратао. Он је и музичар и теоретичар и филолог и управо је у њему то могло да се заврти на прави начин“, објашњава Јеремић.
Аутор је захвалио присутнима и истакао да је то заиста био тимски и издавачки подухват, од сјајних илустрација Владана Јеремића, фотографија из архива Phatta Philliea (Blackout), Scriptora и Тибора (Загреб), Ненада Миљатовића (My People), Марка Андесилића, ДЈ Гоцеа, ДЈ Раида, Немање Мараша, Немање Кнежевића и Михајла Ђондовића, које су убедљиво дочарале развој регионалних хипхоп сцена, до изузетног дизајна Горана Ратковића, који је за опрему добио специјално признање за најлепшу књигу „Бојан Кршић“. „Књига има изузетну опрему, богату документарну грађу и колекционарску вредност“, казао је аутор и објаснио да је наслов цинично постављен, јер Мала црна музика, не да није мала, већ је, напротив, велика и обухвата период од 40 година“, истакао је он.
Није доступно
За све додатне информације,
контактирајте нас на број:
+381 11 30 60 580
или на e-mail:
eknjizara@slglasnik.com.