Представљена монографија Горанка и отворена изложба фотографија

У петак, 27. фебруара, у Клубу-галерији Гласник одржана је промоција монографије Горанка и свечано отварање изложбе фотографија Горанке Матић. Поставку чине портрети најзначајнијих писаца, уредника и критичара које је ауторка овековечила током протеклих деценија. Ова монографија је овенчана наградом УЛУПУДС-а за издаваштво на прошлогодишњем Сајму књига.

О делу Горанке Матић говорили су уредници издања Уна Поповић и Небојша Грујичић, књижевник Михајло Пантић, као и уредница Гордана Милосављевић Стојановић.

Кустоскиња и уредница Уна Поповић истакла је да је рад на овој књизи био огроман подухват, чији завршетак ауторка, нажалост, није дочекала. „Отишла је пребрзо, прерано и помало партизански, како је и живела“, нагласила је Уна Поповић, описујући сарадњу са Горанком као спој активизма и сентимента. Посебан акценат стављен је на визуелни идентитет књиге. Насловна страна са фотографијом длана која је првобитно била ауторкин избор, данас носи дубоку симболику постфестум – длан као метафора јединственог животног пута и давања себе „на длану“. Задња корица, на којој Горанка скаче испред кафане са сопственим именом, симболично заокружује њену целокупну „фото-акцију“.

Поповић је указала на слојевитост Горанкиног опуса: од хроничара новог таласа и рок фотографије осамдесетих година, преко ангажованог фото-репортера и уредника у недељнику Време током деведесетих, па све до уметничких портрета писаца. Истакнута је њена етичност у раду – никада није правила карикатуре од својих субјеката, већ је свакога покушавала да разуме и ослушне, без обзира на идеолошка неслагања.

Уредник Небојша Грујичић подсетио је на импресивну биографију ауторке, која је каријеру почела у Џубоксу 1980. године, постајући естетски стуб новог таласа. Фотографисала је кључне актере уметничке сцене око СКЦ-а, попут Ере Миливојевића и Марине Абрамовић, радила за загребачке магазине Старт и Свијет, да би деведесетих постала незаобилазно име информативног новинарства.

„Не постоји фотограф са ширим тематским опусом од ње – од рокенрола до политике, од књижевности до филма и ликовне сцене“, рекао је Грујичић.

Он је навео да су лица на фотографијама изазвала „вртлог успомена, мешавину носталгије и горчине“, јер сведоче о времену изузетне животности културе, која, у поређењу са данашњицом, делује недостижно. Грујичић је сведочио и њеној невероватној непосредности којом је успевала да отвори лица и извуче индивидуалност из сваког портретисаног лика.

Књижевник Михајло Пантић оценио је монографију као својеврсно завештање и тестамент. Према његовим речима, ово није само документаризам, већ „згуснута, просејана и селективна историја не само културе већ друштвеног и политичког живота“.

Пантић се присетио почетака сарадње у СКЦ-у и касније у Времену, истичући да је Горанка постала „надлежни фотограф“ једне читаве генерације писаца.

„Када помислите на неког писца, заиста пред очима имате слику коју је направила Горанка Матић. Она је имала умеће да извуче оно што је у портретисању најбитније – карактер лика“, закључио је Пантић. „Књига Горанка је документ једне епохе и када хоћете да направите историјски преглед тог времена у којем је Горанка сликала, оставила те неизбрисиве трагове, онда можете да кажете да је то учинила управо овом књигом. Ова књига је достојна Горанке и њеног рада“, закључио је Пантић. 

Гордана Милосављевић Стојановић поменула је Горанкин однос према колегама. „Она је долазила на све изложбе, умела је да, без задршке, подржи сваког од својих колега. Она је била велики човек, осим што је била велики уметник и велики стваралац“, казала је Гордана.

Репрезентативна монографија велике фотографкиње Горанке Матић, у издању РТС, МСУ и Службеног гласника, садржи скоро хиљаду фотографија насталих током њене тридесетогодишње каријере – од иконичних слика музичког новог таласа и рокенрол сцене бивше Југославије, преко портрета протагониста београдске ликовне сцене, књижевног, филмског и позоришног живота последњих деценија XX века, актера и призора политичких и уличних догађаја деведесетих, до уметничких радова у којима је убедљиво демонстрирала своју визуелну интелигенцију и фотографски нерв.