Представљена књига Надије Реброње МИКРОКОСМОС КУЛТУРА

У уторак, 28. априла, у Клубу-књижари Гласник представљена је књига Надије Реброње Микрокосмос култура. О књизи су, осим ауторке, говорили проф. др Александар Јерков и Петар В. Арбутина.

Проф. др Александар Јерков истакао је да његово задовољство има више различитих димензија. „Прва, и најважнија, односи се на саму књигу – њен квалитет и висок академски стандард. Друга има личну ноту: Надија и ја се једва познајемо, али оно што знам о њој потиче из њених текстова и њеног укупног стваралачког бића. Пред нама је књижевница првог реда. Историја мог познанства с породицом Реброња старија је од ње, и када се сетим свих тих сусрета, размена и књижевног значаја њене породице, то свему даје додатну димензију“, рекао је Јерков.

Говорећи о методолошком приступу књиге, професор је нагласио да ауторка полази од најужих појмова – топонима, етнонима и онога што немачки теоретичари називају „хајмат-литература“ – да би стигла до најширих балканских, јужноевропских и светских књижевних хоризоната. „То је, у најбољем смислу речи, исправан методолошки став. Из таквог угла види се више и сазнаје више. Из тог угла разумемо чиме нас овај изванредан писац обогаћује“, објаснио је Јерков.

Посебно је истакао значај поновног читања и проучавања Ћамила Сијарића: „Веома је важно што Сијарић поново буди пажњу – што се чита, проучава и о што се о њему говори на универзитетима. Сада смо добили темељну студију која његово прозно дело сагледава уз велико познавање целокупног опуса. Надија нам скреће пажњу на детаље и нијансе који често промичу.“

Јерков је закључио да књига доприноси бољем разумевању и позиционирању Сијарића у књижевно-историјском и поетичком смислу: „Надија Реброња овом студијом подстиче нас да се поново запитамо где тачно припада и нуди нам убедљив одговор.“

Петар В. Арбутина говорио је о личним искуствима и ширем контексту Сијарићевог дела. Подсетио је на разговоре са покојним Исметом Реброњом и на сопствена путовања у Бихор и Шиповице, где је боље разумео специфичност Сијарићевог књижевног света. „Сијарић је успоставио нови језички канон – створио је један бихорски језик унутар којег његови јунаци постоје као јединствени књижевни ентитети. Те људе сам и сам сретао тамо“, рекао је Арбутина.

Он је указао и на теоријски приступ књиге, посебно на начин на који ауторка успоставља паралелизам између различитих критичких читања Сијарићевог дела. Такође је истакао важност романа Царска војска, наглашавајући његову сложеност и однос према историјском и културном контексту.

Арбутина је посебно похвалио ауторкино препознавање суфијских утицаја у Сијарићевом делу, као и анализу мотива воде, пута и путника. „Ти елементи чине један дубљи систем значења који полази из унутрашњег, духовног искуства“, истакао је.

Ауторка Надија Реброња подсетила је да је ово њена друга књига објављена у Гласнику и да је настала као резултат даљег рада на докторској дисертацији. „Културни синкретизам, до којег сам дошла, представља кључну теоријску одредницу мог истраживања. Бавила сам се начином на који се Сијарић односи према традицији и како из ње гради модерну прозу. Било је потребно темељно истраживање и систематизација да би се обухватило свих шест романа“, објаснила је ауторка.

Додала је да је ову тему изабрала и из личних разлога: „Ћамил Сијарић био је важна фигура за мог оца – и као пријатељ и као писац који је снажно утицао на њега. Иако немам много личних сећања, јер сам била врло мала, Бихорски крај из којег Сијарић полази дубоко је присутан и у мом књижевном искуству.“

Реброња је истакла да је Сијарић тај простор доживљавао као центар из којег се шири разумевање света – од локалног, преко регионалног и европског, до универзалног. „У његовом делу сви важни идентитетски слојеви функционишу обједињено, синкретички. Он повезује различите културне традиције – од балканских до светских – показујући како се микрокосмос једне средине може сагледати као део ширег, глобалног културног простора“, закључила је.