Представљена књига Соње Ћирић ШТА ВИДИШ КАД ГЛЕДАШ У МЕСЕЦ

На представљању романа Шта видиш кад гледаш у Месец Соње Ћирић које је одржано 19. маја у књижари „Геца Кон“, са значајем и дометима романа упознали су нас проф. Бојан Марковић (Учитељски факултет БУ) и уредник романа Весна Смиљанић Рангелов.

Роман у којем није лако одредити да ли је главна јунакиња унука или баба, „представља културни чин, подједнако племенит колико и храбар. То је књижевни текст којим се верификује нешто што носи одређену поруку културној па и образовној јавности, као и најширој читалачкој публици. Ауторка успева да дотакне и разради теме које су стално присутне у омладинском роману, али и важне додатне теме на веома обазрив, сложен и успешан начин и да их једноставним језиком приближи савременом читаоцу. Текст романа кореспондира са духом времена и на леп начин наставља све поетичке и тематске преокупације ауторке, а отвара и неке нове“ – објаснио је Б. Марковић.

Роман се састоји од пет поглавља. Тематизује односе међу генерацијама, међу тинејџерима, суседима у урбаној и руралној средини, породичне теме, теме одрастања, осетљиве љубавне јаде у раној младости и још којешта што то најлепше и најтеже доба живота носи. 

Радња је смештена у Гроцку, својеврсну Аркадију, земљу пастира и винограда, где гимназијалка Мара позива свог новог друга Мирка, који је дошао из великог света, да за викенд посете њену бабу. Тим дијалогом започиње рушење низа предрасуда, од уобичајене слике о баби (која не мора да буде бака да би одисала топлином, љубављу, да би тинејџерима била занимљива, па и интригантна), преко уобичајеног мишљења о тзв. провинцији, селу, до уобичајеног мишљења о омладини. Викенд ће се завршити спречавањем пожара, а главни јунак тог догађаја биће управо тај млади човек, наизглед неспреман за живот – саопштила је у уводној речи В. С. Рангелов.

Радња романа је вишеслојна и отвара многа питања на која се одговори могу пронаћи у будућим делима Соње Ћирић. Приметна је веома занимљива психологизација будући да су приказани карактери сасвим стабилни без обзира на то што су млади, они нису дифузни у трагању за собом, што је типично за омладински роман, већ су утемељени у својим осећањима и размишљањима – закључио је Б. Марковић.

Ауторка прилично изневерава наша стереотипна очекивања. Генерацијске сличности и разлике нису представљене на уобичајен начин, као ни породични односи (јунакиња тинејџерка заправо жели да се родитељи распитују за неке догађаје из њеног живота, да је мама прекине у осамљеном размишљању о својим љубавним осећањима итд.). Овај роман разбија предрасуде и о бабама, а још више о тинејџерима, показујући да су они веома спремни да преузму озбиљне улоге у оквиру заједнице. 

Шта видиш кад гледаш у Месец, кратак роман, без илустрација, изразите динамике и изврсног заплета чита се, као што је то једино и могуће – у даху. Врло је прикладан за школске представе, радионице, округле столове. Као и за породичне разговоре.