Представљена књига КОЛОРОС 3. Божје присуство

У уторак, 26. маја, у Клубу-књижари Гласник представљена је књига Александра П. Марића Колорос 3: Божје присуство. Осим аутора, о роману је говорио и Миодраг Младеновић, уредник издања.

Колорос 3: Божје присуство представља завршни део епске саге Александра Марића – романа који спаја елементе фантастике, мита, рата, вере и преиспитивања људске природе. У свету подељеном између људи, звери-људи и нових краљевстава, стари сукоби не нестају, већ прерастају у коначни обрачун између добра и зла. Кроз упечатљиве ликове, неочекиване обрте и богато развијену митологију, роман отвара теме жртве, искупљења, љубави, издаје и Божје воље, доносећи причу о судбини света у тренутку последњег суочавања светлости и таме.

Говорећи као уредник издања, Миодраг Младеновић истакао је да Службени гласник у својим едицијама пажљиво бира дела која остављају трајан уметнички траг. Према његовим речима, Марићев роман превазилази оквире жанровске фантастике намењене искључиво забави и бекству од стварности.

„Пред нама је дубоко слојевит, филозофски и теолошки интониран роман који кроз велику епску параболу анализира саму људску природу. Једна од кључних вредности књиге јесте антрополошки концепт људскости као казне. У свету Колороса, врховни бог кажњава грешног човека тако што зверима – делфину, орлу и пантеру – дарује људски облик и свест. Кроз њихове судбине поставља се старо књижевно питање: Да ли је свест дар или терет? Постајући људи, ови јунаци преузимају и људске пороке, охолост и моралне дилеме“, нагласио је Младеновић.

Он је додао да се друга важна вредност романа огледа у његовој структуралној зрелости. За разлику од многих завршница великих трилогија које често остају затворене за нове читаоце, Марић успева да роман учини приступачним и онима који се први пут срећу са серијалом, омогућавајући им да без потешкоћа прате радњу и разумеју њен контекст.

Као трећу важну особеност, Младеновић је издвојио мотив „обрнутог поретка“, у којем зло није представљено као спољашња митска сила, већ као последица људског опортунизма, дворских интрига у краљевству Грунг и опште кризе морала. Поглавље „Заједно с Богом“, као и сам епилог, према његовим речима, не нуде једноставне одговоре, већ доносе снажан теолошки и филозофски завршетак који дуго остаје у свести читаоца.

Говорећи о завршном делу трилогије, уједно и свом шестом роману, Александар П. Марић истакао је да намерава да настави да пише у жанру епске фантастике, пре свега за млађу публику. Навео је да инспирацију проналази у филмским остварењима епске фантастике, као и у граду Риму, у којем је, током мастер студија на Факултету примењених уметности, боравио као инжењер логистике. Аутор је додао да би волео да своја дела једног дана види и на филмском платну.