Представљена књига Седам поглавља заједничке повести Наде Душанић

У књижари „Геца Кон“ у среду, 23. септембра, представљена је књига Наде Душанић Седам поглавља једне заједничке повести, којом је уједно отворена нова сезона промоција. О књизи су, поред ауторке, говорили књижевни критичари Игор Перишић и Драган Бошковић и уредник Миодраг Младеновић.

Говорећи о књизи, Миодраг Младеновић истакао је да она доноси слику човека пред историјом, стављајући у средиште не само велике историјске личности већ и људе чији су животи, страхови и избори остали у сенци великих догађаја. Посебна вредност романа, како је навео, јесте у враћању гласа људима које званична историја није сачувала, али чије судбине настављају да живе кроз колективно памћење.

Књижевни критичар Игор Перишић осврнуо се на дело пре свега из жанровске и поетичке перспективе, указујући на његов дијалог са прозом Данила Киша. Говорио је о кишовском, али и контракишовском поступку Наде Душанић и њеној потреби да кроз књижевност отвори културолошки дијалог са Кишовим делом, посебно у односу према темама тоталитаризма и историјског памћења. Посебно је истакао померање ка женским ликовима и судбинама жена које су остале изван главног тока историје, као и значај групе енглеских интелектуалаца, уметника и научника окупљених око Блумсберија, која у роману представља противтежу теми тоталитарне контроле.

Драган Бошковић издвојио је Седам поглавља једне заједничке повести у односу на део савремене српске прозе, истичући да је реч о „брзој“ и занимљивој књизи која читаоцу пружа „ужитак сазнања“ и мноштво историјских и културних података. Према његовим речима, роман истовремено поседује снажан емоционални слој, док се у њему суптилно препознаје и женска перспектива, пре свега у причама о људима и догађајима који су заборављени.

Посебну пажњу Бошковић је посветио поглављу о Енигми и дешифровању порука немачке војске, истичући да оно отвара питање улоге књижевности у очувању историјских чињеница и враћању заборављених етичких вредности. Како је навео, попут шифре коју треба дешифровати да би се разумела порука, и књижевно дело тражи читаоца који ће открити његове дубље слојеве.

Нада Душанић је истакла да је Седам поглавља једне заједничке повести њена девета књига и да је, као и претходне, написана из потребе да осветли проблем који је дуго заокупља. Говорећи о настанку романа, ауторка је објаснила да је један од њених подстицаја било искуство које је доживела након што је њена прича „Вранац из Подгорице“ била представљена као еротска, што ју је навело на размишљање о очекивањима која се постављају пред женске писце.

„Онда сам одлучила да нађем најмужевнију књигу на српском језику и да напишем њену женску верзију“, рекла је Душанић, наводећи Кишову Гробницу за Бориса Давидовича као своју полазну тачку. Ипак, како је истакла, роман је писала сопственим језиком, стављајући у први план страх својих јунака и јунакиња, као и судбине људи које историја није препознала као храбре, иако су својим поступцима учинили свет бољим местом.

Други важан разлог за настанак књиге, према речима ауторке, јесте нестајање живих сведока историјских догађаја. Управо зато роман отвара питање односа историје, истине и сећања. Душанић је истакла да верује да је „истина једини темељ на коме се може градити будућност“, а као једну од централних прича романа издвојила је судбину Алана Тјуринга.

Тјуринг, који је радио на дешифровању порука немачке војске у Блечли парку, један је од историјских ликова који су послужили као инспирација за роман. Кроз његову причу, као и кроз судбине других заборављених појединаца, књига поставља питања о томе ко остаје забележен у историји, а ко нестаје из колективног памћења. Управо у том споју историјских чињеница, личних судбина и књижевне интерпретације лежи једна од основних тема Седам поглавља једне заједничке повести.