Представљена књига Рачуница, Мире Поповић

У четвртак, 24. септембра, у Клубу-књижари Гласник представљена је књига Мире Поповић Рачуница.

На представљању књиге, осим ауторке, говорили су Петар В. Арбутина, књижевни критичар, и др Весна Смиљанић Рангелов, уредница издања. Одломке из књиге читала је глумица Ивана Деспотовић.

Према речима уреднице, лепота ових прича није само у тананој психологизацији, најфинијем хумору, избрушеној реченици, лепота прича Мире Поповић је и у ономе што остаје после њиховог читања, а што књижевност и треба да чини – у трајном проживљавању прочитаног, промишљању доживљеног, препознавању поступака, ликова и читавих сцена – дакле, у преливању књижевности у живот читалаца.

„Рачуница је истовремено књига о људским односима, стању душе савременог човека, књига о писању и причању прича. Њени јунаци непрестано нешто прерачунавају, али коначни биланс не дају бројеви. Дају га приче. Колико год се упирали да све држимо начистац и под контролом, колико год да је рачун јасан – живот све то оповргава. Математика је (само) наука, живот је далеко изнад тога. И сваки је вредан приповедања“, истакла је уредница.

„Све оно што је проглашено једном врстом легитимне књижевне стратегије и што се на неки начин зове интертекстуалност или цитатност, чега код Мире има врло много, јесте управо покушај писца да пред вама посредством својих јунака и ситуација у којима се они налазе отвори тај велики књижевни органон, да отвори књижевност унутар које се ове приче осећају као код куће“, казао је Петар В. Арбутина. Он истиче да је то једна од битнијих вредности ове збирке, јер сви можемо да се поистоветимо с овим јунацима зато што су они толико живописни и припадају једном толико широком фронту искуства да свако од њих може бити неко од нас. „Рачуница с једне стране која нас у том симболичко-семантичком смислу води некаквој другој рачуници, јесте у ствари управо супротно. Она отвара све оно што ми не можемо да сагледамо, односно да довољно добро видимо, уколико се не нађемо у некој од ових прича“, закључио је Арбутина. 

Ауторка је казала да су у књизи призори из свакодневног живота и људи с којима се можемо поистоветити, и у том смислу, у духу наслова, рачуна на читаоце – „да ли ће се препознати, или осетити, ако су сличног сензибилитета, ту атмосферу, и на крају завршити неке од прича, од којих већина има отворен крај“. „Књига мени више не припада, рачунам на читаоца који ће је завршити према свом читалачком осећају“, закључила је она. 

Рачуница је збирка прича о савременом човеку који би желео да разуме сопствени живот, али му тај живот непрестано измиче управо онда када помисли да је пронашао формулу.

Проза Мире Поповић ослања се на жив, разговорни приповедачки глас, прецизно запажање и смисао за детаљ. Њене приче често делују као непосредно испричане животне епизоде, али су пажљиво компоноване. Дигресије, успомене, предмети, реченице случајно изговорене у разговору, служе као окидач за причу. Ауторка воли и да покаже сам механизам причања: њени приповедачи размишљају о томе како прича настаје, шта се памти, шта заборавља, и колико је граница између доживљеног и испричаног нестабилна.