Представљен Коментар Закона о спречавању злостављања на раду

У уторак, 29. септембра, у Кафе-књижари Гласник представљен је Коментар Закона о спречавању злостављања на раду ауторке Персиде Јовановић. О књизи су, осим ауторке, говорили др Наташа Завођа, виши саветник у Министарству културе Републике Србије, Предраг Васић, судија Апелационог суда у Београду, и Мијодраг Радојевић, уредник Правне библиотеке.

Говорећи о значају овог издања, Миодраг Радојевић истакао је да је књига објављена у едицији „Коментари“, која међу правницима-практичарима изазива велико интересовање управо зато што пружа одговоре на конкретна питања с којима се срећу у свакодневном раду. Иако Закон о спречавању злостављања на раду није системски закон и нема дугу историју примене, област његове примене је широка, а значајан је посебно са аспекта заштите људских права и права на рад.

Радојевић је указао на то да је ауторка у књизи обухватила релевантну домаћу судску праксу, али и праксу Европског суда за људска права и Суда правде Европске уније. Користећи системско-егзегетички метод, Јовановић је одредбе закона сагледала у односу на друге домаће прописе, конвенције Међународне организације рада и релевантна међународна документа. Коментар зато, како је оценио Радојевић, има и пионирски карактер, јер указује на ratio legis закона, спорна места у његовој примени и могуће начине за њихово превазилажење.

Предраг Васић оценио је да је судија Персида Јовановић закон коментарисала на стручан, прецизан и дедуктиван начин, имајући у виду шири правни оквир у којем се институт злостављања на раду примењује. Осим закона, тај оквир чине Устав Републике Србије и бројни потврђени међународни уговори који су постали део унутрашњег правног поретка, међу којима су Универзална декларација о људским правима, Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима, Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода и Европска социјална повеља.

Посебно је истакао део књиге који се односи на права, обавезе и одговорности послодавца и запосленог, као и на поступак правне заштите, који је поткрепљен актуелном судском праксом Вишег и Апелационог суда у Београду. Према његовим речима, овај коментар може стручној јавности помоћи не само у бољем разумевању института злостављања на раду већ и у његовој превенцији.

Др Наташа Завођа честитала је ауторки на, како је истакла, веома успешном коментару који може дати значајан допринос пракси. Указала је на то да бројне одредбе закона и даље представљају предмет дилема не само стручне јавности већ и послодаваца, запослених и синдиката. Као учесница радне групе за израду закона говорила је о дилемама које су пратиле његово доношење, посебно када је реч о дефинисању појма злостављања на раду, односно мобинга.

Завођа је истакла да је дефиниција постављена широко да би могла да обухвати различите ситуације у којима може доћи до повреде достојанства личности и професионалног интегритета запосленог. Једно од питања које је остављено судској пракси јесте и да ли појединачна радња може представљати злостављање или је неопходно постојање више повезаних радњи. Одговор на то питање, како је навела, обликује се управо кроз праксу судова.

Ауторка књиге Персида Јовановић истакла је да је приликом писања коментара размишљала пре свега из перспективе судије-практичара. У средишту законских одредаба, како је навела, налазе се људи који долазе на тржиште рада, имају очекивања, страхове и несигурности и којима Устав гарантује право на поштовање достојанства личности, као и право на здраве и безбедне услове рада.

Јовановић је указала на то да се под заштитом од злостављања могу наћи различите категорије ангажованих лица – од запослених на одређено или неодређено време до оних који раде по различитим флексибилним моделима ангажовања, укључујући лица ангажована по уговору о привременим и повременим пословима, уговору о делу, уговору о допунском раду, као и приправнике и волонтере.

Говорећи о судској пракси, ауторка је истакла да број предмета у којима се тражи заштита од злостављања на раду није велики, али да то не значи да ове појаве нема. Напротив, како је навела, злостављање на раду постоји у различитим облицима, често веома прикривеним и тешко уочљивим, док многи случајеви не доспевају пред суд због страха запослених за радно место и егзистенцију.

Посебно је нагласила да је сваки случај злостављања специфичан и да је приликом одлучивања неопходно сагледати све околности конкретног случаја, уз поштовање правила о терету доказивања. Указала је и на потребу јасног разликовања злостављања на раду од дискриминације и штетних радњи према узбуњивачима, иако се ове појаве у појединим случајевима могу међусобно преплитати.

Коментар Закона о спречавању злостављања на раду замишљен је, како је истакла ауторка, као практичан водич за све који учествују у поступцима заштите – од интерних поступака код послодавца, преко поступака утврђивања одговорности запослених, до судских поступака. Књига тако настоји да повеже нормативни оквир, судску праксу и практичне проблеме с којима се учесници радних односа свакодневно суочавају.