У уторак, 20. октобра, у Клубу књижари Гласник представљена је књига Олге Красић Марјановић Од Стерије и Змаја до Киша и Пекића. Осим ауторке, о књизи су говорили Гордана Милосављевић Стојановић, уредница издања, и Петар В. Арбутина, уредник и књижевни критичар.
Гордана Милосављевић Стојановић, уредница издања, истакла је да је реч о необичној збирци која обухвата најзначајније представнике српске књижевности, а чију посебну вредност чини истраживачки рад у који је Олга Красић Марјановић уложила деценије свог професионалног живота.
„Реч је о необичној збирци која обухвата оно најбоље из српске књижевности. Посебност ове књиге огледа се у истраживачком раду у који је Олга уложила деценије свог професионалног живота, и на томе јој хвала. Као неко ко је завршио светску књижевност, она је велики зналац књижевности, због чега је и могла да се упусти у овакву авантуру.
Њену посвећеност упознала сам давно, када сам била новинар, а она је као библиотекар у Библиотеци града Београда поставила изложбу о Владану Десници. Иако мислимо да много тога знамо о нашим писцима, посебно ми који смо завршили књижевност, схватила сам да постоји толико занимљивих и необичних чињеница које сам сазнала из Олгиних изложби. На пример, да је један од мојих омиљених писаца, Владан Десница, био и композитор, а имала сам прилику да видим и ноте исписане његовом руком.
Изложбе су се низале, а оно што није стало у њих нашло је место у овој књизи. Захвална сам Олги што је изабрала нас за издавача, а мене за уредника, и поверила нам да тај озбиљан истраживачки и архивски рад сместимо међу корице књиге и представимо читаоцима. Уживала сам радећи на овој књизи и, након што сам сваку реч прочитала више пута, са сигурношћу могу да тврдим да је ово књига коју треба да има свака библиотека – од Народне библиотеке Србије, градских, сеоских и школских библиотека до наших кућних библиотека.
Она пружа могућност да најзначајније српске писце упознамо на посебан начин, кроз артефакте. Олга је пажљиво и посвећено склапала приче о писцима и зналачки исплела ткање ове књиге, која нам открива суштину сваког од њих“, нагласила је Гордана Милосављевић Стојановић.
Петар В. Арбутина, уредник и књижевни критичар, оценио је да је реч о капиталном делу, истичући специфичност биографије као књижевног жанра који подразумева субјективност.
„Биографије су једини књижевни облик и жанр који подразумева субјективност. Управо субјективност омогућава настанак овако добрих и свеобухватних дела, у која улазите као да долазите у своју кућу. Упознао сам многе писце и увек ми је било важно да откријем како изгледају њихови микро и макро светови, одакле црпе инспирацију и какви су то људи.
Наилазио сам на многа биографска дела која су остајала на једноставним релацијама. Оно што је Олга Марјановић урадила јесте да је, захваљујући прикривеној субјективности, успела да створи визуелно-наративни тоталитет слике једног дела и писца. За то је потребно много различитих вештина, које ћемо препознати у овој књизи, као и веома суптилно раздвајање важног од неважног.
Она је прецизно проналазила важна упоришта у делима и животима писаца која су у међусобној вези и осветљавају и њихово стваралаштво и њихове животе, али не представљају тек пуке биографске чињенице. Реч је о ономе што Лакан назива ’чвориштем смисла’ – месту на којем проналазимо нешто што истовремено објашњава и живот и дело, нешто у чему се време живота и време стварања сусрећу. Мислим да је то веома важно и да ретко коме полази за руком. Књига Олге Марјановић препуна је стваралачке и креативне инвентивности, а такве књиге су ретке“, истакао је Арбутина.
Олга Красић Марјановић, ауторка, објаснила је да је желела да своје дугогодишње читалачко искуство и архивску грађу, прикупљану за потребе изложби и допуњену током рада на књизи, остави као сведочанство за будућност и будуће истраживаче.
„Моје дугогодишње читалачко искуство и архивска грађа коју сам прикупљала за изложбе, а потом допунила за ову књигу, требало је да остану као наслеђе за будућност и будуће истраживаче. Без претенциозности, за мене је ова књига лексикон. Она није континуирана историја српске књижевности од 19. века, већ представља мој избор писаца. Они су моја омиљена лектира, али смо пратили и значајне годишњице, сматрајући, пре свега у библиотеци, да ти писци заслужују пажњу и да их треба представити и кроз визуелну грађу.
Ово је својеврстан лексикон и шетња кроз галерије, архиве и фондове библиотека, а трудила сам се да у књигу уврстим и неке мање познате детаље“, рекла је ауторка.
Том приликом поделила је с присутнима бројне занимљиве приче и појединости из књиге. Посебно је издвојила чувено Теслино писмо Змају, које се данас чува у посебном фонду Народне библиотеке Србије. У њему Тесла пише о тешкоћама које има приликом превођења и представљања дела нашег песника америчкој читалачкој публици.
Говорећи о Змају, ауторка је подсетила и на његово путовање у Москву са црногорским књазом Николом, о којем је песник извештавао своје младе читаоце у часопису Невен, описујући путовање и град. У архиву САНУ пронашла је и оригинални записник са седнице на којој је Змај примљен за академика. Сачувана је и улазница за тај скуп, којем су присуствовали црногорски књаз и српски краљ Александар. Иако је Змај остао упамћен пре свега по часопису Невен, мање је познато да је уређивао чак седам листова и часописа.
Ауторка се осврнула и на Данила Киша, који је у једном од својих последњих интервјуа говорио о љубави према биографијама и дневницима, наводећи Толстоја и Пруста као ауторе чије је стваралачке процесе волео да упознаје. „Биографије не одређују место писца у књижевности, али могу доста тога да објасне“, подсетила је Олга Красић Марјановић.
Књигу заокружује прича о Бориславу Пекићу, за коју је ауторка грађу прикупљала током боравка у његовом дому 2000. године. Са великом посвећеношћу и стрпљењем госпођа Пекић јој је пружила прилику да прегледа бројна документа. У књизи су представљени прича о Скакавцима, преписка са породицом, епизода о одузимању Пекићевог пасоша, као и фотографије и илустрације, које прате ток времена и које је, према Пекићевим упутствима, израђивала његова супруга да би му помогла да објасни временске токове у свом стваралаштву. Ови материјали осветљавају и начин на који је Пекић својим књижевним поступцима усмеравао књижевност у новом правцу.
Посебно место заузимају његови дневници, као и увид у развој његовог наративног поступка и припреме за писање обимног књижевног опуса, међу чијим се најзначајнијим делима издваја Златно руно.
„Надам се да сам успела да одвојим битно од небитног и да ћемо, када нам се пружи прилика за истраживачки рад, умети да пронађемо оно што је ретко и до сада необјављено“, закључила је Олга Красић Марјановић.
Књига Олге Красић Марјановић писана је за радознале и посвећене читаоце литературе. Зачета у ликовном проседеу, ова збирка драгоцених података о писцима, њиховом окружењу и времену у коме су стварали, јединствена је по богатој архивској и фото грађи. Иако биографије писаца нису мерило вредновања у историји књижевности, неке биографске чињенице често откривају занимљиве податке, јавно деловање, размишљања и дилеме писаца, те тако постају важно сведочанство за спознају карактера и истраживање времена у коме су живели и стварали. Књига износи релевантне и проверене чињенице цитирајући важне чланке угледних критичара и историчара књижевности, као и изводе из интервјуа самих писаца у којима су сабрани најважнији моменти из њиховог живота и рада.
Није доступно
За све додатне информације,
контактирајте нас на број:
+381 11 30 60 580
или на e-mail:
eknjizara@slglasnik.com.