Ваша корпа

Имате 0 производ(а) у корпи

У уторак, 27. октобра, у Сали „Борислав Пекић“ на 69. Mеђународном сајму књига у Београду представљен је Лексикон римских царева са простора Србије, аутора Милоша Бруна, Дуње Свилар и Вука Пиљка.

У уводном делу промоције уредник Горан Дујковић истакао је да је израда овог лексикона била захтеван научни и организациони задатак. Основу књиге чини строги хронолошки преглед владавине римских царева рођених на простору данашње Србије. Темељним истраживањем и селекцијом грађе обухваћено је деветнаест владара, од Трајана Деција, који је владао од 249. до 251. године, до Јустинијана I, чија је владавина трајала од 527. до 565. године. Тако је покривен период од око 300 година бурних историјских догађаја који су обележили и Римско царство и простор Србије.

Дујковић је нагласио да је посебно изазовно било усклађивање више од стотину пратећих одредница са биографијама царева. Оне обухватају различите теме – од специфичности појединих локалитета који су обележили простор наше земље до римских државних институција, војске, монетарног система, путне мреже и друштвених појава.

Захваљујући посвећеном раду целог ауторског тима, сложена историјска грађа обликована је у прегледну и заокружену целину. Уредник је изразио наду да ће лексикон добити и свој природни наставак у виду проширеног издања, у оквиру будућег лексикона римског наслеђа на простору Србије. Такав пројекат обухватио би целокупно античко материјално и духовно наслеђе на тлу наше земље које је изузетно богато, слојевито и предмет међународних научних истраживања.

Дуња Свилар говорила је о свом раду на лексикографским одредницама посвећеним најзначајнијим античким градовима и археолошким налазиштима на простору данашње Србије. Осим локалитета непосредно повезаних са животом и деловањем римских царева, обрађена су и важна урбана, војна и административна средишта, што омогућава боље разумевање историјских околности у којима су владари живели и деловали. Циљ је био да се биографски подаци допуне приказом историјског и просторног контекста, као и материјалног наслеђа које је остало иза њих.

Као што је истакла, географски положај данашње Србије, на раскрсници путева који су повезивали западне и источне делове Царства и дуж дунавске границе, условио је развој бројних војних, административних и урбаних средишта. О том времену данас сведоче остаци античких градова, утврђења, царских палата, јавних грађевина и некропола, као и бројни археолошки налази.

Приликом израде одредница примењен је јединствен методолошки приступ, који омогућава да се локалитети представе на уједначен, систематичан и научно утемељен начин, уз уважавање њихових историјских, археолошких и архитектонских особености. Посебна пажња посвећена је и заштити културног наслеђа, односно значају сачуваних материјалних остатака као непокретних културних добара.

Међу обрађеним локалитетима издвајају се три тематске целине. Прву чине велики антички градови и војно-административна средишта, попут Сирмијума, Виминацијума, Сингидунума и Наиса. Другу представљају царски резиденцијални и меморијални комплекси, међу којима су Гамзиград–Ромулијана, Врело–Шаркамен и Медијана. Трећу чине локалитети који сведоче о континуитету и преображају античке цивилизације у рановизантијском периоду, попут Царичиног града и Улпијане. Посматрани заједно, ови локалитети пружају увид у различите аспекте римске цивилизације – од војне организације и урбаног живота до царске архитектуре, уметности и постепеног преображаја античког света.

Милош Брун осврнуо се на доступност квалитетних историјских извора и могућност да се они приближе широком кругу читалаца. Истакао је да Лексикон римских царева са простора Србије може послужити и као својеврстан уџбеник, будући да је написан разумљивим и приступачним језиком. Према његовим речима, књига је погодна и за ученике основних школа, те би требало да нађе своје место у школским библиотекама.