БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)
Затвори
Едиција КОРЕНИ

УРЕДНИК: Борисав Челиковић


Пре више од једног века, знаменити научник Јован Цвијић са својим сарадницима и ученицима започео је вековни подухват српске науке: антропогеографско испитивање српских земаља у склопу кога су истраживана насеља, порекло становништва и обичаји. Студије настале у склопу овог пројекта објављиване су у Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије и данас су права библиофилска реткост коју поседује мали број институција, библиотека и појединаца.

У оквиру едиције Корени биће објављена фототипска издања из Српског етнографског зборника, али и студије о пореклу српских породица, њиховим миграционим кретањима и обичајима, објављене у другим издањима. Обласно груписана издања ове едиције употпуњена су поговорима који указују на релевантне студије и расправе објављене у последњих пола века. Првих 17 књига Корена посвећене су предеоним целинама које обухватају територију централне и западне Србије: од Велике Мораве на истоку, Саве на северу, Дрине на западу, Рзава и Западне Мораве на југу.


ВРАЊСКО ПОМОРАВЉЕ I
ВРАЊСКО ПОМОРАВЉЕ I
Насеља, порекло становништва, обичаји, књига 38
приредио Борисав Челиковић
саиздаваштво са Српском академијом наука и уметности, прво издање, 2018, 16,5 x 23,4 цм, 832 стр., тврд повез, ћирилица,
ISBN 978-86-519-2320-6
1.540,00 РСД
1.463,00 РСД

Објављене студије:

Риста Т. Николић, Врањска Пчиња у сливу Јужне Мораве. Антропогеографска проучавања (1903)
Јован Хаџи Васиљевић, Прешево и Бујановце, Посебни опис тридесет и пет села у разним крајевима Прешевске области (1913)
Јован Ф. Трифуноски, Врањска котлина. Антропогеографска испитивања, књ. 1–2 (1962, 1963); Врање (1954); Преображење раније цинцарско-српско насеље у околини Врања (1955); Бујановац. Антропогеографска испитивања (1957); Сурдулица. Антропогеографске особине (1956); Владичин Хан. Антропогеографска испитивања (1957)
Милорад Васовић, Крива Феја (1970)
Миленко С. Филиповић, Некада катун Псодерци сада село Содерце код Врања (1966)

У прилогу карте:

Јован Хаџи Васиљевић, Етнографска карта Прешевске области (1913)
Јован Ф. Трифуноски, Врањска котлина (1962)
Јован Ф. Трифуноски, Врање (1954)

Врањско Поморавље је пространа област која захвата котлину око средњег тока реке Јужне Мораве и њених притока, издужену од југозапада према североистоку и оивичену планинским гребенима и косама иза којих леже суседне области Горње Пчиње на југоистоку, Крајишта на истоку, Власине на североистоку, Грделичке клисуре на северу, Пољанице на северозападу, Новобрдске Криве реке на западу, Горње Мораве са Изморником на југозападу и прешевске Моравице на југу. На простору Врањског Поморавља налази се и обрађено је 168 насељених места од којих 79 припада граду Врању: Александровац, Бабина Пољана, Бали Брег, Бојин Дел, Бресница, Бујковац, Буљесовце, Буштрање, Вишевце, Врање, Врањска Бања, Вртогош, Горња Отуља, Горње Жапско, Горње Пунушевце, Горње Требишње, Горњи Нерадовац, Гумериште, Давидовац, Доња Отуља, Доње Жапско, Доње Пунушевце, Доње Требишње, Доњи Нерадовац, Дубница, Дуга Лука, Дулан, Златокоп, Изумно, Катун, Клашњице, Клисурица, Копањане, Корбевац, Корбул, Крива Феја,Кумарево, Купининце, Лева Река, Лепчинце, Липовац, Луково, Марганце, Мечковац, Миланово, Миливојце, Моштаница, Наставце, Несврта, Обличка Сена, Павловац, Паневље,Пљачковица, Првонек, Превалац, Преображење, Ранутовац, Ратаје, Рибнице, Ристовац, Русце, Сербеврање, Сливница, Содерце, Средњи Дел, Стара Брезовица, Стари Глог, Стропско,Струганица, Суви Дол, Сурдул,Тесовиште, Тибужде, Топлац, Ћуковац, Ћурковица, Црни Врх, Црни Луг и Честелин; 33 општини Бујановац: Бараљевац, Богдановац, Божињевац, Боровац, Брњаре, Буштрање, Велики Трновац, Доње Ново Село, Дрежница, Жбевац, Жужељица, Јастребац, Карадник, Кленике, Клиновац, Кошарно, Кршевица, Куштица, Лопардинце, Лукарце, Љиљанце, Мали Трновац, Претина, Раковац, Русце, Света Петка, Сејаце, Спанчевац, Српска Кућа, Старац, Трејак и Турија; 31 општини Владичин Хан: Бачвиште, Белановце, Белишево, Богошево, Брестово, Владичин Хан, Врбово, Горње и Доње Јабуково, Грамађе, Декутинце, Житорађе, Јагњило, Јовац, Калиманце, Кацапун, Костомлатица, Кукавица, Куново, Лепеница, Мазараћ, Островица, Полом, Прекодолце, Прибој, Равна Река, Репинце, Солачка Сена, Срнећи Дол, Стубал и Сува Морава; 25 општини Сурдулица: Алакинце, Бацијевце, Бело Поље, Биновце, Битврђа, Власина Рид, Власина Стојковићева, Вучаделце Горње и Доње Романовце, Дуги Дел, Дугојница, Загужање, Јелашница, Калабовце, Кијевац, Лескова Бара, Масурица, Ново Село, Рђавица, Стајковце, Сувојница, Сурдулица, Топли До и Ћурковица.        

Порекло

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2024 — Службени гласник РС