О нама
Јавно предузеће Службени гласник баштини традицију издавања службених гласила, која почиње 1813. објављивањем „Новина сербских“. Дан предузећа је 13. август, а 2009. године смо прославили 196 година дугу традицију објављивања службених гласила.
ЈП Службени гласник основано је 1992. године Законом о објављивању закона и других прописа и општих аката и о издавању „Службеног гласника Републике Србије“, с циљем да објављује законе, прописе и друге акте, издаје обрасце чији су облик и садржина утврђени републичким прописима, као и да издаје публикације које су неопходне или од интереса за рад водећих републичких органа: Народне скупштине Републике Србије, председника Републике, Владе и појединачних министарстава, Уставног суда и Народне банке Србије и др. „Службени гласник“ објављује и опште акте других органа и организација и огласе.
Полазећи од своје основне делатности – објављивања „Службеног гласника РС“, предузеће се развило у једну од најзначајнијих издавачких кућа. Концепт објављивања капиталних издања, стручне, теоријске литературе и публицистике окупио је око Гласникових јасно структурираних библиотека најеминентније уреднике, ауторе, факултете и др. институције.
Награда „Издавач године“ за 2006. и 2007. на Међународном сајму књига у Београду, као и многе друге награде из области издаваштва, дизајна, графичке и техничке припреме за штампу и штампе потврђују релевантност ЈП Службеног гласника као издавача.
Производни циклус: припрема за штампу, штампа и дистрибуција, у потпуности је заокружен у самом предузећу. За сваку фазу циклуса карактеристичан је висок степен квалитета, ефикасности и ефективности, што је обезбеђено континуираним развојем технологија, перманентном едукацијом запослених и одговарањем на захтеве тржишта. Сва издања штампају се у Гласниковој савременој штампарији, а излажу и продају у специјализованим књижарама Службеног гласника широм Србије.
Мисија
1813–2009 – Сведоци епохе
Јавно предузеће Службени гласник у потпуности је посвећено ефикасном и квалитетном испуњењу циљева и обавеза који произлазе из Закона о објављивању закона и других прописа и општих аката и о издавању „Службеног гласника Републике Србије“. Објављивање закона, прописа и других аката, као и огласа, издавање образаца, посебних публикација и издавачка делатност у целини остварују се са високим степеном квалитета, уз стално унапређивање, и омогућавају испуњење свих захтева и потреба корисника–грађана Србије, запослених и сарадника.
Визија
Да будемо стабилно-развојно предузеће које проактивно и интерактивно реагује на захтеве тржишта, корисника–грађана Србије и њихове потребе за културолошким вредностима и променама.
Да континуирано оправдавамо, одржавамо и подижемо издавачки углед и ауторитет највишим квалитетом издања, производа и услуга, поузданошћу и тачношћу у преношењу информација, с циљем да се очува и делатно негује поверење корисника, јача тржишна позиција и, истовремено, штите интереси шире друштвене заједнице; и да непрестано будемо вођени уверењем да је издаваштво стваралачка активност.
Да будемо лидер и продуктивни иноватори у области издаваштва, а у нашим производима и услугама да се препознаје и потврђује уложено знање, енергија, креативност, жеља за иницирањем позитивних и прогресивних промена у заједници.
Изводи из изјаве о политици квалитета
Успешан систем објављивања свих закона, прописа и других аката, као и издавања образаца и публикација од интереса је за све републичке органе, друштвене и привредне субјекте и све грађане у Републици Србији. Успостављање високих стандарда у издавачкој делатности један је од кључних услова за напредак друштва. Задовољство свих корисника постижемо врхунским квалитетом издања, производа и услуга, поузданошћу и тачношћу у преношењу информација, као и окупљањем најеминентнијих стручњака у породицу Гласникових сарадника и аутора.
Руководство Јавног предузећа Службени гласник опредељено је да испуни захтеве, потребе и очекивања свих корисника по највишим издавачким и графичким стандардима, применом динамичког концепта пријема, припреме, штампе и објављивања, уз адекватно дефинисање и квалитетну и ефикасну реализацију пратећих процеса. Најзначајнији ресурс у спровођењу такве пословне политике јесу запослени.
Доследним спровођењем пословне политике, која подразумева политику квалитета, желимо да обезбедимо све услове за испуњавање следећих циљева:
- Повећање задовољства свих корисника услуга, запослених и друштва у целини, уважавањем њихових захтева, потреба и очекивања;
- Континуиран развој и унапређење система квалитета, према захтевима ISO 9001и у складу са законом, обезбеђује ефикасно и квалитетно пружање услуга, у складу са постављеним критеријумима и стандардима;
- Коришћење знања и искуства свих запослених и сарадника које окупљамо;
- Перманентна едукација свих запослених;
- Стално усавршавање процеса производње и улагање у нове технологије;
- Стална сарадња са издавачима службених гласила у региону и Европи;
- Обезбеђивање средстава за производњу од реномираних добављача, уз најповољније услове и најбржу испоруку.
Инсистирамо на квалитету наших издања, производа и услуга и желимо да будемо лидери у издавачкој делатности у Републици Србији и региону којем припадамо, што ће нам омогућити даљи развој и унапређење. То је најбољи начин да оправдамо и одржавамо свој издавачки углед, да реализујемо своју значајну улогу и покажемо високу одговорност према целој друштвеној заједници.
Културна/културолошка мисија Службеног гласника кроз пројекте:
- Лексикографска издања – темељ друштва.
- Часописна издања – стратешко осмишљавање развоја друштва.
- Књиге – артикулисање и неговање духа промена у систему вредности.
- Пренумеранти – модернизација добре традиције.
- Клуб уметности СГ – простор мисли, речи и музике.
- Дигитализација српских службених новина – очување традиције дуге 196 година.
ИСТОРИЈАT
196 година од „Новина сербских“ до „Службеног гласника Републике Србије“
Први број „Новина сербских“ („Новине сербске из царствујушчега града Виене“, како је гласио пун назив), које су уређивали студенти медицине Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић, изашао је у Бечу 1/13. aвгуста 1813. године. Вест на четвртој страни тог броја о борбама Срба и Турака прво је обавештење о модерној држави Србији у једним српским новинама. Лист је престао да излази 1822. године, када су аустријске власти укинуле дозволу за објављивање јер је Давидовић прешао у Србију.
Први број „Новина србских“ објављен је у Крагујевцу 5/17. јануара 1834. године, чему је 1832. године претходило штампање пробног броја. „Новине србске“, које је уз сагласност кнеза Милоша штампала Књажеска србска књигопечатња, уједно су прве новине у Србији. Лист је, испрва, у тиражу од 300 примерака, излазио једном седмично под уредништвом Давидовића, једног од најобразованијих Срба тог времена. Претплата је износила два талира годишње, а током 1834. године изашла су 52 броја. „Новине србске“, које по начину уређивања и техничком изгледу нису заостајале за најбољим европским листовима тог времена, објављивале су указе кнеза и владе, вести из земље и света, књижевне вести „и вообште све предмете који би к ползи и употребљенију, забави и увесељенију рода Србског служити могли“.
„Новине србске“ су од 1835. године излазиле у Београду, 1843. су промениле назив у „Србске новине“, а 1870. године постале су „Српске новине“. Када је у Првом светском рату српска влада 1914. године привремено прешла у Ниш, и седиште „Српских новина“ премештено је у тај град, где је лист излазио од 26. јула/8. августа 1914. године до 14/27. октобра 1915. године. После албанске голготе и преласка Владе Краљевине Србије на Крф, „Српске новине – Службени дневник Краљевине Србије“ излазиле су на том грчком острву од 7/20. априла 1916. године до 13/26. новембра 1918. године, где су имале и књижевни додатак „Забавник“, бавећи се српским језиком и у избеглиштву и одржавајући књижевни живот Србије у време њеног највећег страдања. Последњи број под тим називом штампан је у Београду 10/23. јануара 1919. године.
Први број „Службених новина Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца“ објављен је 12/25. јануара 1919. године у Београду. „Службене новине Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца/Službene novine Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca“ имале су, попут „Српских новина“, службени и неслужбени део у коме су објављиване вести из земље и света. Од априла 1919. године неслужбени део своди се на саопштења.
Променом назива државе у Краљевина Југославија 1929. године, службено гласило преименовано је у „Службене новине Краљевине Југославије“. Током Другог светског рата оне прате Владу Краљевине Југославије и излазе у Лондону као „Službene novine Kraljevine Jugoslavije – Ratno izdanje“ од 19. августа 1941. до 3. марта 1945. године (укупно 22 броја).
Победом комунистичке Народноослободилачке војске у јесен 1944. године, Србија је ослобођена од окупатора и 24. фебруара 1945. године почео је да излази „Службени гласник Србије“ с паролом на насловној страни „Смрт фашизму – слобода народу“.
У августу 2004. године држава Србија обновила је хералдичке традиције и државне симболе Кнежевине и Краљевине Србије, па је српски грб враћен на насловну страну службеног гласила српске државе, односно од броја 94. „Службеног гласника Републике Србије“, објављеног 19. августа 2004. године. Службени гласник од 13. августа 2008. године, на основу тога што је као службено гласило државе настављач традиције зачете „Новинама сербским“, обележава тај датум као свој дан.
