БИБЛИОТЕКА ДРУШТВО И НАУКА

Библиотека Друштво и наука обухвата неколико едиција. У њој се објављују дела из области социјалне и политичке мисли и широког поља друштвених и хуманистичких наука: антропологије, етнологије, медијских студија, историје, културологије, политикологије, примењене етике, психологије и социологије.

Друштво и наука
Друштво и наука
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Славиша Орловић (актуелни уредник), Илија Вујачић (од 2005. до јула 2013)│Остали уредници едиција: Петар В. Арбутина, Гордана Милосављевић Стојановић, Јово Вукелић, Зорица Видовић Паскаш, Тања Мишчевић (од октобра 2008. до 2012), Бошко Мијатовић (од септембра 2008. до 2013), Радован Биговић (1956–2012) – (уредник од 2008. до маја 2012)
Затвори
Библиотека ДРУШТВО И НАУКА — Појединачна издања

УРЕДНИК: Славиша Орловић, Илија Вујачић (од јула 2005. до краја јуна 2013), Зорица Видовић Паскаш, Јово Вукелић



КРАТАК УВОД У АНТРОПОЛОГИЈУ
КРАТАК УВОД У АНТРОПОЛОГИЈУ
КРАТАК УВОД У АНТРОПОЛОГИЈУ
КРАТАК УВОД У АНТРОПОЛОГИЈУ
КРАТАК УВОД У АНТРОПОЛОГИЈУ
КРАТАК УВОД У АНТРОПОЛОГИЈУ
КРАТАК УВОД У АНТРОПОЛОГИЈУ
Александар Бошковић
прво издање, 2010, 15 х 23 цм, 144 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-0492-2
418,00 РСД

Посматрати симболичке димензије друштвене акције – уметност, религију, идеологију, науку, право, морал, здрав разум – не значи окретати главу од егзи-стенцијалних дилема живота за некакво емпиријско подручје де-емоционализованих облика; то значи заронити усред њих. Суштинска вокација интерпретативне антропологије није да нам пружи одговоре на наше најдубље недоумице, већ да нам учини доступним одговоре које су дали други и да их тиме укључи у доступан запис онога што је човек већ рекао.

(Клифорд Герц)

Савремена друштвена теорија се све више налази у ситуацији сличној оној у којој је Алиса када закорачи с друге стране огледала. Ствари као да су на неки чудан начин измештене или преокренуте, „поредак ствари“ делује потпуно изокренуто, и ако се ствари сагледавају онако како смо до сада навикли (у светлу „класичних едукативних принципа“, или нечег сличног), изгледају помало бесмислено. Произвођење знања које се може практично применити, нешто на шта се дуго времена гледало са доконим презиром, и са интелектуалне висине, постаје нешто на основу чега се одређују правци развоја наука у савременом свету. Уколико савремена антропологија жели да ухвати корак са тим светом, она мора наћи начина да се прилагоди.

(Александар Бошковић)

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС