Овај јужнославистички рад написан је у једном књижевноисторијском контексту којим још увек пречесто доминира сасвим експлицитно политизирано проучавање књижевности. Да се ауторка није приклонила таквим истраживањима, њен је велики учинак. То значи повратак истраживању које се у другим европским литературама разуме само по себи и које је у датом јужнославистичком домену током кризе деведесетих година пречесто остало заборављено. То је повратак стварној науци о књижевности (кроз фокусирање на разумевање текстова, сасвим истражених у надређеном културолошком оквиру), што, када то постигне једна научница која долази „са стране“, чини рад утолико вреднијим.
(Роберт Ходел)