У сарадњи са издавачком кућом Сyнопсис, Службени гласник је ове године објавио књигу интригантног наслова 1941 – година која се враћа, у којој познати хрватски издавач и публициста Славко Голдстеин, исписујући личну и породичну биографију, нуди прилично обимну студију једног поднебља и једног времена, које, као што сам наслов казује, упркос бројним покушајима да се докаже супротно – није престало да траје.
Имајући у виду да му је отац, припадник народа осуђеног на погром, страдао у Другом светском рату као жртва усташке страховладе, поштовање је достојна неострашћеност с којом Голдстеин промишља природу и праксу једног злочиначког покрета и режима, а имајући у виду да је сам био део партизанског револуционарног братства, хвале је вредна еманципованост ових страница у односу на сваку врсту идеолошког екстремизма.
Ипак, један од могућих утисака након читања ове књиге, могао би да буде како је аутор, без буке и беса лоцирајући екстремне експликације једне нацистичке идеологије – уплашивши се, можда, незгодне конотације сопственог наслова, а можда мудро препуштајући читаоцу да непријатне аналогије и консеквенце извлачи сам – пропустио да се озбиљније позабави њеним мање екстремним и барем наоко мање опасним варијантама.
.jpg)
.jpg)
