БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)
Затвори
СВЕДОЦИ ЕПОХЕ
УРЕДНИЦИ: Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић

PRAXIS
PRAXIS
Мишљење као диверзија
Божидар Јакшић
прво издање, 2012, 17 х 24 цм, 500 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-1177-7
550,00 РСД

Желимо филозофски часопис у оном смислу у којем је филозофија мисао револуције: непоштедна критика свега постојећега, хуманистичка визија доиста људског свијета и надахњујућа снага револуционарног дјеловања.

„Чему Praxis 

Моћ мишљења не треба прецјењивати. Ниједно мишљење није тако моћно да би могло створити нови свијет само својом силом. Али мишљење не треба потцјењивати. Доиста, бољи свијет не може се створити без мислеће обраде идеје слободе, стваралаштва и правде.

Гајо Петровић

Два су интернационална циља Корчуланске љетне школе: 1. развијање дијалога на релацији Исток–Запад, односно између филозофа и социолога из социјалистичких и несоцијалистичких земаља; и 2. дјеловање у смислу интелектуалне интеграције Европе, у ужем смислу, и стварања додира међу интелектуалцима у ширем, планетарном смислу, то јест, у границама универзалности саме филозофије и науке.

Руди Супек

Занимала ме је тежња праксисоваца за освајањем слободе критичког мишљења у социјалним околностима које су а приори биле несклоне таквом типу мишљења. То трагање за слободним критичким мишљењем, скоро пресахло у трагичним околностима распада Југославије, и након више деценија од нестанка часописа и Школе, још је увек жив и динамичан процес, а не само мање или више занимљиво питање културне „археологије“. Покушај реконструкције тог процеса критичког суочавања Praxisa са својим временом и накнадних критичких оспоравања те институције хрватске, југословенске, европске и светске културе, основна је намера, па зашто не рећи, и амбиција ове књиге. На другима је да оцене колико и како је реализована.

Из Предговора Божидара Јакшића

 

 

 

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2024 — Службени гласник РС