БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012), Петар В. Арбутина, Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић
Затвори
Едиција КОРЕНИ

УРЕДНИК: Борисав Челиковић


Пре више од једног века, знаменити научник Јован Цвијић са својим сарадницима и ученицима започео је вековни подухват српске науке: антропогеографско испитивање српских земаља у склопу кога су истраживана насеља, порекло становништва и обичаји. Студије настале у склопу овог пројекта објављиване су у Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије и данас су права библиофилска реткост коју поседује мали број институција, библиотека и појединаца.

У оквиру едиције Корени биће објављена фототипска издања из Српског етнографског зборника, али и студије о пореклу српских породица, њиховим миграционим кретањима и обичајима, објављене у другим издањима. Обласно груписана издања ове едиције употпуњена су поговорима који указују на релевантне студије и расправе објављене у последњих пола века. Првих 17 књига Корена посвећене су предеоним целинама које обухватају територију централне и западне Србије: од Велике Мораве на истоку, Саве на северу, Дрине на западу, Рзава и Западне Мораве на југу.


ДРЕНИЦА И ЛАБ
ДРЕНИЦА И ЛАБ
Насеља, порекло становништва, обичаји, књига 35
приредио Борисав Челиковић
прво издање, 2017, 16,5 х 23,4 цм, 822 стр., тврд повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1744-1
1.760,00 РСД
1.496,00 РСД

Дреница и Лаб су предеоне целине које затварају Косовску котлину, Дреница са западне, а Лаб са североисточне стране. О овим областима, данас етнички очишћенем и насељеним готово искључиво Арбанасима, мало је писано због чињенице што је истраживање било скопчано са многобројним проблемима, од којих је безбедност истраживача био кључни. Предео Дренице истражио је Татомир Вукановић у годинама непосредно пред Други светски рат, али је његов рад објављен тек пола века касније. Предео Лаба прво је 1929. године истраживао Војислав С. Радовановић, али су његове  белешке сређене објављене тек шест деценија касније. Пред Други светски рат истраживања у Лабу вршио је Атанасије Урошевић, али их није објавио, тако сада, први пут на једном месту објављује се систематизована грађа коју је том приликом скупио. Део предеоне целине Лаба – Мало Косово, истражила је током седме деценије ХХ века Косовка Ристић, међутим њено дело бункерисано је у Приштини, практично остало недоступно јавности и његово поновно објављивање посебно је важно, као и још два рада исте ауторке објављена у стручним часописима. Први, настао као анализа демографских промена на Малом Косову на основу Пописа становништва извршеног 1971. године, а други доноси податке о четири насеља Горњег Лаба

 

Фототипски објављене студије:

Tатомир Вукановић, Дреница. Друга српска Света Гора. Антропогеографска и етнолошка разматрања на терену и у народу вршена 1934–1937. године (2005)

Војислав С. Радовановић, Антропогеографска испитивања 1929. године у Подујеву.  

Атанасије Урошевић, Из грађе о области Лаб, сакупљене 1939. и 1940. године

Kosovka Ristić, Malo Kosovo. Antropogeografska studija (1971)

Косовка Ристић, Број и национална структура становништва у Малом Косову по попису 1971. године (1972)

Kosovka Ristić, Stanovništvo nekih Gornjelabskih sela (1967)

Милован Радовановић, Извод из резултата антропогеографских проучавања Дренице и Лаба (2008)

Поговор: Б. Челиковић, Истраживања Дренице и Лаба

 

У прилогу карта:

Косовка Ристић, Села из којих су се у Мало Косово досељавали Албанци, Срби и Црногорци од 1878. до 1930. године (1971)

Порекло

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2020 — Службени гласник РС