БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)
Затвори
Едиција КОРЕНИ

УРЕДНИК: Борисав Челиковић


Пре више од једног века, знаменити научник Јован Цвијић са својим сарадницима и ученицима започео је вековни подухват српске науке: антропогеографско испитивање српских земаља у склопу кога су истраживана насеља, порекло становништва и обичаји. Студије настале у склопу овог пројекта објављиване су у Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије и данас су права библиофилска реткост коју поседује мали број институција, библиотека и појединаца.

У оквиру едиције Корени биће објављена фототипска издања из Српског етнографског зборника, али и студије о пореклу српских породица, њиховим миграционим кретањима и обичајима, објављене у другим издањима. Обласно груписана издања ове едиције употпуњена су поговорима који указују на релевантне студије и расправе објављене у последњих пола века. Првих 17 књига Корена посвећене су предеоним целинама које обухватају територију централне и западне Србије: од Велике Мораве на истоку, Саве на северу, Дрине на западу, Рзава и Западне Мораве на југу.


КОСОВСКО ПОМОРАВЉЕ И КАЧАНИК
КОСОВСКО ПОМОРАВЉЕ И КАЧАНИК
Насеља, порекло становништва, обичаји, књига 31
приредио Борисав Челиковић
прво издање, 2017, 16,5 х 23,4 цм, 740 стр., тврд повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-2083-0
1.430,00 РСД
1.358,50 РСД

Косовско Поморавље обухвата предеоне целине Горње Мораве, Доње Мораве (Изморника) и Новобрдске Криве Реке. Са југоистока омеђено Скопском Црном гором (Карадагом), а са југозапада Качаничком клисуром. На западу је предео једним делом отворен према Косовској котлини, док други окружује планина Жеговац. Североисточни крајеви граниче са општинама Бујановац, Врање и Лесковац.

Иван С. Јастребов, Нешто о Горњој Морави (1885)

Милојко Веселиновић, Изморник (жупа у Гњиланској кази – вилајету (1900)

Атанасије Урошевић, Горња Морава и Изморник, (1935)

Атанасије Урошевић, Католичка жупа Црна Гора у Јужној Србији (Летничка жупа) (1933)

Атанасије Урошевић, Новобрдска Крива Река. Антропогеографска испитивања (1950)

Атанасије Урошевић, Гњилане (1931)     

Јован Ф. Трифуноски, Качаничка клисура. Антропогеографска испитивања (1950)

Атанасије Урошевић, Качаник (1931)  

Јован Цвијић, Преглед становништва у Морави (1911)

Милован Радовановић, Извод из резултата анропогеографских проучавања Горње Мораве и Качаника  (2008)

Предеоне целине Горње Мораве, Изморника, Новобрдске Криве Реке, са 210 насеља, у административној организацији Републике Србије највећим делом чине Косовскопоморавски округ, са седиштем у Гњилану. Административни центри су Витина (44 насеља), Гњилане (53 насеља), Косовска Каменица (74 насеља) и Ново Брдо (9 насеља). Јужноморавском округу са седиштем у Врању, припада 20 насеља Изморника и Криве Реке, која се налазе у општинама Бујановац (12 насеља) и Прешево (8 насеља). Косовском управном округу са седиштем у Приштини, припада 31 насеље и то граду Приштини три насеља Криве Реке, општини Урошевац четири насеља Горње Мораве  и општини Качаник 27 насеља, три Горње Мораве 24 Качаничке клисуре, од које се једно село налази у Македонији.

Не постоје прецизни подаци о Србима на овом простору данас. Последњи попис становништва који је организовала српска држава био је 1991. године, а који су бојкотовали Албанци, није више релевантан, пошто је након њега дошло до масовног егзодуса српског становништва 1999. и 2004. године, који траје до данашњих дана, тако да је највећи број насеља остао без Срба. Сматра се да их је на простору Косовског Поморавља опстало око 35.000. Највећи број расељених лица своје уточиште нашао је у Србији, али се значајан број одселио и у западноевропске земље.

У прилогу карте:

Иван С. Јастребов,  Горњa Моравa (1885)

Атанасије Урошевић, Карта етничког састава и порекла становништва Горње Мораве и Изморника, (1935)

Атанасије Урошевић, Етнички састав становништва Горње Мораве и Изморника, табела,  (1935)

Атанасије Урошевић, Прегледна карта Новобрдске Криве Реке (1950)

Јован Ф. Трифуноски, Карта Качаничке клисуре. (1950)

Порекло

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2024 — Службени гласник РС