БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)
Затвори
СВЕДОЦИ ЕПОХЕ
УРЕДНИЦИ: Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић

ПОГЛЕД ИЗ ОСИЊАКА
ПОГЛЕД ИЗ ОСИЊАКА
Разговори и сусрети са Добрицом Ћосићем
Славољуб Ђукић
прво издање, 2014, 17 х 24 цм, 296 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1428-0
99,00 РСД

За Добрицу Ћосића сам чуо одмах после рата, док је, у партизанској униформи, био на челу гласила Млади борац. Деценијама после тога, као новинар, био сам упућен да пратим живот овог човека, који је, поред књижевног дела, био једна од централних фигура јавног живота. Где год се Ћосић нашао, нешто се дешавало, још од времена када је у енглеским цокулама дошaо у Београд и као агитпроповац почео дружење с неистомишљеницима. Он је један од кључних сведока и учесника новије српске и југословенске историје, разуме се поред његовог драгоценог књижевног дела. Ћосић је познавао све водеће личности у Југославији. С многима се дружио и био пријатељ. Први је од јавних личности незванично посетио Голи оток, учествовао у стварању Програма СКЈ, нашао се у вртлогу будимпештанског устанка, пратио Тита на путу по Африци 72 дана, сарађивао с Титом и Слободаном Милошевићем и с њима се разишао, годину дана био председник нове Југославије... Мислим да је ово довољно објашњење зашто се бавим личношћу Добрице Ћосића.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2024 — Службени гласник РС