БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)
Затвори
СВЕДОЦИ ЕПОХЕ
УРЕДНИЦИ: Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић

ПРЕПИСКА 1991–1999.
ПРЕПИСКА 1991–1999.
Мирослав Мајкл Ђорђевић и Добрица Ћосић
прво издање, 2011, 16,5 х 23 цм, 200 стр., тврди повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1083-1
550,00 РСД
522,50 РСД

Службени гласник је објавио Преписку 1991–1999. у којој читалац има прилику да се упозна са Ћосићевом и Ђорђевићевом разменом мишљења о кључним темама у вези са трагичним периодом последње деценије другог миленијума, о њиховим појединачним и заједничким покушајима да се трагични догађаји предупреде и спрече и настојањима да се последице тих догађаја учине мање болним.

О томе да ли је покушај спасавања српског народа од последица туђих историјских злонамерности и туђих и сопствених историјских грешака – који се у великој мери показао као узалудан – био унапред осуђен на неуспех, или су, ипак, постојале прилике да се погубан ток догађаја донекле преусмери у повољнијем правцу – и уколико су постојале – ко је крив због тога што су пропуштене – расправљаће се, вероватно, до краја света.

Извесно је да коначан одговор на та питања никада неће бити могуће дати. У сваком случају, ова књига, иако обухвата само део обимне преписке коју су Ћосић и Ђорђевић водили двадесетак година – и премда је чак и добар део преписке која припада периоду назначеном у њеном наслову, из различитих разлога изгубљен – у будућим расправама о деведесетим годинама на „Западном Балкану“ представљаће незаобилазно сведочанство.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2024 — Службени гласник РС