Када је 1977. године Звонко Вучковић, некадашњи капетан Југословенске војске у Отаџбини (ЈВуО) и командант Првог равногорског корпуса, објавио своја Сећања из рата, имао је утисак да су питања везана за Други светски рат још увек жива, свеприсутна и важна за свакодневицу како српске емиграције расуте по целом свету, тако и за стварност социјалистичке Југославије.
Био је потпуно у праву. Обе стране су свој идентитет и легитимитет црпиле из догађа везаних за збивања 1941–1945. године, али на потпуно супротан начин.