БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)
Затвори
Едиција КОРЕНИ

УРЕДНИК: Борисав Челиковић


Пре више од једног века, знаменити научник Јован Цвијић са својим сарадницима и ученицима започео је вековни подухват српске науке: антропогеографско испитивање српских земаља у склопу кога су истраживана насеља, порекло становништва и обичаји. Студије настале у склопу овог пројекта објављиване су у Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије и данас су права библиофилска реткост коју поседује мали број институција, библиотека и појединаца.

У оквиру едиције Корени биће објављена фототипска издања из Српског етнографског зборника, али и студије о пореклу српских породица, њиховим миграционим кретањима и обичајима, објављене у другим издањима. Обласно груписана издања ове едиције употпуњена су поговорима који указују на релевантне студије и расправе објављене у последњих пола века. Првих 17 књига Корена посвећене су предеоним целинама које обухватају територију централне и западне Србије: од Велике Мораве на истоку, Саве на северу, Дрине на западу, Рзава и Западне Мораве на југу.


КОСОВО 2
КОСОВО 2
Насеља, порекло становништва, обичаји, књига 34
приредио Борисав Челиковић
прво издање, 2017, 16,5 х 23,4 цм, 924 стр., тврд повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-2140-0
1.650,00 РСД
1.567,50 РСД

Косово је издужена пространа област која обухвата дно истоимене котлине, односно равницу око река Ситнице и Неродимке. У ширем смислу, овом пределу припадају мање околне области које чине обод котлине. На западу, на размеђи Косова и Метохије је Дреница, у сливу истоимене реке. На северозападу река Ибар раздваја Косово од Старог или Ибарског Колашина, док се на северу простире предео Копаоника, који захвата јужне падине ове планине. Нешто североисточније је предеона целина Лаб, која се другачије назива и Мало Косово, и она захвата изворишни део реке Лаб, у подножју југоисточног дела Копаоника. На истоку је област Новобрдске Криве Реке, а на југоистоку области у поречју Јужне (Биначке) Мораве – Горња Морава и Изморник. На југу област Косова затвара развође река Биначке Мораве и Лепенца, који тече пределом Качаника ка Качаничкој клисури. На југозападу су источне падине Шар-планине са Љуботеном као најистакнутијим врхом и Сиринићком жупом у подножју.

Пространство Косова и његов историјски значај у прошлости српског народа условили су да због броја релевантних студија написаних о насељима, становништву и народном животу и обичајима, објавимо две књиге, тј. два тома, посвећена овом пределу. У првој књизи презентовали смо најстарије научне студије и забележену етнографску грађу, објављену пре Другог светског рата. Другу књигу у основи садрже студије Атанасија Урошевића, који је више деценија, од почетка друге четвртине ХХ века па до смрти (1992), систематски проучавао Косово у ширем смислу и етничке процесе у њему, на темељима Цвијићеве антропогеографске школе.

Фототипски објављене студије:

Атанасије Урошевић, Косово (1965)
Атанасије Урошевић, О Вучитрнској Шаљи (1935)
Атанасије Урошевић, Приштина. Антропогеографска монографија (1951)
Атанасије Урошевић, Косовска Митровица. Антропогеографска монографија (1957)
Атанасије Урошевић, Вучитрн. Антропогеографска монографија (1938)
Атанасије Урошевић, Урошевац, варошица на Косову (1935)
Атанасије Урошевић, Липљан. Антропогеографска монографија (1957)
Косовка Ристић, Колонизација и колонистичка насеља у равни Косова (1958)
Kosovka Ristić, Miloševo, selo u središnom Kosovu, antropogeografska proučavanja (1961)
Атанасије Урошевић, Топоними Косова (1975)
Атанасије Урошевић, Етнички процеси на Косову током турске владавине (1987)
Милован Радовановић, Извод из резултата антропогеографских проучавања (2008)

У прилогу карте:

Атанасије Урошевић, Косово (1965)
Атанасије Урошевић, Приштина (1951)

 

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2024 — Службени гласник РС